Два кинеска римокатоличка свештеника, који су имали прилику да папи Фрањи уруче позив, изјавили су да то сматрају „чудом“ и констатовали да је разговор са поглаварем Римокатоличке цркве био као „разговор деце са оцем“.
„Он је рекао да нас воли, воли нашу земљу, увек се много моли за хришћане у Кини. Ми смо му рекли да се црква у Кини такође моли за њега. Такође смо добили благослов, попут онога када отац благосиља децу“, цитира лист „Авенир“ изјаве кинеских свештеника.
Позив папи у Кину је значајан догађај у процесу нормализације односа између Пекинга и Ватикана, изјавила је у интервјуу за Спутњик Татјана Зонова, професорка на Катедри за дипломатију Московског државног универзитета за међународне односе.
„Према овој иницијативи би требало да се поставимо сасвим озбиљно, зато што Ватикан одавно покушава да установи дипломатске односе са Кином. Свештеници су позвали папу да посети Кину и видимо да ће се преговори на ту тему и даље водити. Тешко да је до тако значајног позива могло да дође, а да пре тога та иницијатива није добила подршку власти“, истиче Зонова.
Позив папи да дође у Кину је пастирска иницијатива, али врло вероватно да је претходно морала да добије подршку званичних власти, објашњава за Спутњик Су Хао, професор Дипломатске академије Кине.
„Претпостављам да је позив који су папи уручили кинески свештеници претходно добио ’благослов‘ власти. До данашњег дана, римски папа није посећивао Кину, иако широм земље има много римокатолика и црквених објеката. У религиозним круговима, католицизам је признат и ужива добру репутацију. Зато сматрам да ће и верници и кинеско друштво у целини поздравити посету папе Кини. Пекинг ће такође заузети оптимистичку позицију у вези са посетом поглавара Римокатоличке цркве“, истиче Хао.
Експерт Центра за изучавање религије Руског државног хуманитарног универзитета Борис Малишев сматра да до позива није случајно дошло, већ да је свакако био претходно договорен са властима.
„Буквално тих дана када је уручен позив, баш од 11. до 16. октобра, у Ватикану је у званичној посети био високопостављени државни службеник и тајвански политичар Чен Ђенжен. Током аудијенцији он је позвао папу да посети Тајван, што није случајно. Након што су Пекинг и Ватикан у септембру потписали велики број споразума, Тајван се уплашио да ће Ватикан одустати од веза са Тајпејом у корист Пекинга. И иако је Чен Ђенжен у разговору са папом истакао да се ради искључиво о религиозним проблемима, ово се никако неће одразити на дипломатске везе, али у реалности дипломатске последице могу бити колосалне“, истиче Малишев.
Руски стручњак сматра да у оваквој ситуацији папа заиста може да се уздржи од прихватања и једног и другог позива. Посета Тајвану изазвала би веома оштру реакцију кинеских власти, а на крају би могло доћи до анулирања свих претходно потписаних споразума, чије је постизање подразумевало велике напоре обе стране. Наравно, Света столица тако нешто не би допустила. Али, са друге стране, поводом могуће посете папе Кини, не иде на руку чињеница да је Ватикан ипак једна од 17 земаља које имају званичне везе са Тајваном.
