Овако руски сенатор Алексеј Пушков описује основну тезу своје најновије књиге „Глобални шах. Руска партија“, која је представљена на Сајму књига у Београду. Према речима аутора, у свету постоји група држава на челу са САД која жели да наметне правила свима осталима: почело је са ширењем НАТО-а, уследио је рат у Југославији, а онда други талас ширења Алијансе, ратови у Либији, Ираку и фактички рат у Сирији.
„Ми смо у Москви дошли до закључка да је свет који покушавају да створе САД и њихови савезници свет у коме нема места за Русију. Тада смо почели да играмо своју, руску партију, и то је политика везана пре свега за Владимира Путина“, каже сенатор, објашњавајући назив.
Парадокс Хладног рата, наводи даље руски политичар, састојао се у томе што је свет тада био безбеднији него данас, јер је СССР био противтежа САД, источна алијанса западној, а захваљујући томе постигнут је читав систем споразума, па и у нуклеарној сфери, чиме је била осигурана безбедност.
Међутим, каже Пушков, после распада СССР-а САД су почеле да стварају свој безбедносни систем, а да стално руше глобални, па су 2001. изашле из споразума о противракетној одбрани, 2008. покушале да приме у НАТО Украјину и Грузију, 2014. су помогле државни преврат у Украјини, а председник Доналд Трамп сад је најавио и да ће изаћи из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета.
По оцени сенатора, не може се искључити да ће САД изаћи и из споразума СТАРТ 3, који истиче 2021, што све ствара врло опасну ситуацију и Русију суочава с неопходношћу да обуздава „агресивне импулсе САД и њихових савезника“.
Русија, верује Пушков, има могућности за то, будући да је ојачала односе са Кином, као и да има много великих регионалних држава које не подржавају америчку политику, а ту су и несугласице САД с Европом.
„Руска партија глобалног шаха је зато пут ка осигурању глобалне безбедности и у крајњем исходу — очувању света“, нагласио је аутор књиге.
Према оцени бившег амбасадора Срећка Ђукића, књига Пушкова је одговор књизи „Велика шаховска табла“ Збигњева Бжежинског, а користи шаховске термине, при чему „Руси играју белим фигурама и у предности су“.
„Ова књига је више од публицистике и може да послужи и стручним људима који се баве дипломатијом, али и онима који су далеко од тога, а желе да завире у тај свет“, истакао је Ђукић, подсетивши да Пушков није само сенатор већ и познати новинар који има сталну емисију.
Бивши амбасадор Драган Бисенић оценио је да је дело Пушкова „драгоцено штиво“ не само због веродостојности оног што говори већ и због начина на који је аутор поставио проблем трансформације и промена у Русији. А значај Русије, додао је, схватио је када је својевремено, 1999. године у Москви срео једног потомка белих Руса који је живео у Швајцарској. Када су га питали зашто је дошао у Русију и шта то она има чега нема у Швајцарској, човек је одговорио: „У Русији има то да седнеш на воз у Москви, путујеш два месеца и све је то Русија“.
„Замислите колико треба возом да се прође кроз Русију, а колико тек треба времена да је промените. Оно што реткима успева јесте да ту количину догађаја опишу у смисленој форми, што је успело Алексеју Пушкову“, оценио је Бисенић.
На Сајму је представљена и књига сенаторове супруге Нине Пушкове „Богиња победе“, која, како је рекао Бисенић, пише о истим догађајима као и сенатор, али виђено другим очима.
Пушкову је ово седма књига, а претходна „Постскриптум. Може ли Путин помоћи Русији?“ преведена је на српски и објављена у издању Карић фондације.