Нису честито још утихнули коментари на резултате општих избора у Босни и Херцеговини, а прва „последица“ је већ ту. Већ после 15 дана лидери ХДЗ-а у БиХ Драган Човић и СНСД-а Милорад Додик, који је сада и српски члан Председништва БиХ, договорили су што хитније формирање програмске коалиције.
Штуро саопштење после састанка Додика и Човића није открило ништа о томе шта ће подразумевати та програмска коалиција и шта ће јој бити главно поље деловања.
Бањалучки аналитичар Анђелко Козомара за Спутњик каже да најављена програмска коалиција не представља изненађење, поготово после исхода ових избора, када је хрватски члан Председништва БиХ изабран гласовима Бошњака, али и због Додиковог искуства са претходних избора.
„То је било прилично очекивано, зато што Додик, односно Срби, као и Хрвати, желе да избегну сваку могућност прегласавања на нивоу БиХ, односно мајоризацију већинског народа, што се догодило и на овим изборима када су у питању Хрвати. Подсећам да је пре четири године однос посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ био идентичан садашњем, осам посланика из СНСД-а и коалиције око њега, а шест из Савеза за промене. И тада су под притиском странаца, Хрвати и Бошњаци изабрали за трећег коалиционог партнера на нивоу БиХ Савез за промене, мањинску коалицију“, указује Козомара.
То је, како каже, у протекле четири године нанело огромне штете Републици Српској, опструкције свих могућих пројеката који су долазили из РС, за које је била потребна сагласност институција на нивоу БиХ.
„Када су ови избори завршени, када се видело да ће РС имати и по вертикали комплетну власт у коалицији окупљеној око СНСД-а, Додику је било потребно да се избегне поновна коалиција са Савезом за промене, коју су хрватски и бошњачки члан Председништва БиХ Жељко Комшић и Шефик Џаферовић сигурно планирали. Зато је Додик са Човићем направио ту програмску коалицију у којој би се окупили око оних питања која су од интереса за оба народа“, мишљења је Козомара.
Он не сумња да ће после губитка места у Председништву БиХ Хрвати сада агресивније ићи са захтевом да добију свој ентитет, да покушају да разбију Федерацију БиХ на два ентитета. То ће, по његовом мишљењу, ићи веома тешко, јер међународна заједница, поготово САД нису спремне на такве уступке. Човићу је зато потребан један коалициони партнер у Сарајеву који би то стално потенцирао и подржавао, пошто тамо њега више неће бити. Зато је, каже саговорник Спутњика, изабрао Додика.
Козомара указује да је управо заслугом Човића и личног односа који има са Додиком обезбедио да ХДЗ власти у Загребу имају смиреније тонове према Додику и РС.
„Очекивано је да ће и ова најављена програмска коалиција донети одређене помаке у том односу Срба и Хрвата и релаксацију њиховог односа, који су много бољи у БиХ, него између Србије и Хрватске. У овом тренутку постоји могућност да Бошњаци буду на неки начин мајоризовани да ова два народа буду удружена против оних акција које буде предузимао Бакир Изетбеговић преко свог пиона у Председништву“, напомиње бањалучки аналитичар.
Он не пориче да између Додика и Човића има размимоилажења по појединим питањима, какво је на пример чланство БиХ у НАТО, али и сматра да ће они прећутно прећи преко тачака о којима се не могу сложити и да ће се бавити унутрашњим питањима од значаја за оба народа.
На питање, како ће се Комшић поставити у тој ситуацији, Козомара указује да је он већ у незавидној позицији, зато што сваког дана стигне по неколико саопштења из кантона са хрватском већином да његово присуство међу њима није пожељно.
Народ га неће, а треба да га представља у Председништву, истиче Козомара, који не сумња да ће Комшић извршавати налоге Бошњака који су га поставили. Уз то, подсећа да је Комшићева прва изјава као хрватског члана Председништва — да би он признао Косово — знак да никада неће бити сагласан са Додиком. Биће човек конфликта, какав је био и у претходна два мандата, истиче Козомара.
А на питање, колико може да буде делотворна програмска коалиција Додика и Човића и који су јој домети, саговорник Спутњика каже да може далеко да добаци, јер суштинска власт није у Председништву, већ у Парламентарној скупштини и Већу народа.
„Та два парламентарна дома доносе законе на предлог Савета министара и у њима већину имају Срби и Хрвати. У овом мандату Србима припада и место председника Савета министара. Ти закони које буду доносили, треба да буду изгласани у Парламентарној скупштини. Да би сте ставили вето на неки закон, потребно је из РС најмање 10 посланика, а из Федерације БиХ 20. А то Бошњаци не могу да обезбеде без помоћи Хрвата“, објашњава Козомара.
Другим речима, Парламентарна скупштина ће доносити одлуке о којима се договоре две странке, ХДЗ и СНСД, или два њихова лидера и то је и најзначајније, објашњава Козомара домете њихове програмске коалиције.
А Председништво је, како је сликовито додао, као британска краљица. Суштински, без власти. Он нема дилему да ће у таквом Председништву бити прегласавања, али Додик на све одлуке којима је прегласан, има могућност стављања вета. Чим један од три члана Председништва стави вето и тражи заштиту виталног националног интереса, одлука више не важи, јасан је саговорник Спутњика.
