Пре свега је то учинио председник Француске Емануел Макрон, који је подсетио Трампа колико важности Париз придаје том споразуму и замолио га да се суздржи од брзоплетих одлука. Одмах за њим се огласио и премијер Италије Ђузепе Конте, који је кратко прокоментарисао: „Брине ме одлука САД“.
Из Аустрије кажу да би било чије повлачење из Споразума о ликвидацији ракета могло да покрене нову трку у наоружању, док шпанске власти наводе да се на овај начин „урушава главни стуб евроатлантског система контроле над оружјем, што је уједно и главни гарант мира и безбедности у Европи“.
Из Берлина су такође стигле поруке забринутости — спољнополитички ресор оцењује ту одлуку катастрофалном, док је сам министар иностраних послова Хајко Мас рекао да таква одлука Трампа „изазива жаљење“.
Било како било, Европска унија се обратила обема странама, односно и Москви и Вашингтону — од Русије је затражила да се изјасни поводом оптужби Америке због кршења Споразума, док је од САД затражила да добро размисли шта повлачење из једног таквог договора значи за њих саме, али и за њихове савезнике.
Једине земље која су без икакве задршке подржале Вашингтон су Велика Британија, која практично више и није у саставу ЕУ, али и Пољска. „Ми се са великим разумевањем односимо према одлуци САД јер смо сагласни са њиховом оценом тренутне ситуације да Русија крши одредбе тог споразума“, рекао је тим поводом шеф пољске дипломатије Јацек Чауптович.
Иако одређени кругови у Пољској тврде да то није добар корак за земљу, представник економског института Руске академије наука Борис Шмељов мишљења је да ће први корак, након што Америка и озваничи да се повлачи из Споразума, бити управо размештање тих ракета у Европи, као и да ће Пољска бити прва земља где ће то бити изведено.
„Узимајући у обзир тренутну ситуацију на унутрашњој политичкој сцени Пољске, тамошња власт ће оберучке прихватити да се ракете поставе дуж читаве земље. Наравно да ће таква одлука Варшаве нанети огромни ударац на безбедност Русије, али Пољска ће бити спремна да одигра тај рулет“, образлаже он за Спутњик.
Како објашњава, тамошње власти се нимало не плаше да ће на тај начин Пољска постати мета евентуалног одговора Русије, а томе у прилог иде и чињеница да је Варшава већ дала сагласност на размештање базе на територији земље за потребе америчке војске.
„Исти случај ће бити и са ракетама средњег и краћег домета, будући да се Пољска није бунила ни када су Американци размештали систем за противракетну одбрану. Све се то уклапа са тренутном политичком стратегијом Варшаве, која се води принципом војно-политичког зближавања, док би овако нешто додатно учврстило односе између Пољске и САД“, истиче Шмељов.
Упитан да ли ова ситуација подсећа на хладноратовско време, када су САД размештали „Першинге“ широм западне Европе, Шмељов каже да је реч малтене о истој ствари — историја се понавља, па тако и тренутна ситуација све више подсећа на тај постратовски период.
„Реално гледано, тренутно се урушавају три од четири стуба стратешке стабилности који су били формирани након Хладног рата. Од свега тога на снази остаје само Споразум о отвореном небу, али питање је докле ће и он важити, пре свега јер међународна безбедност више не располаже тим такорећи прецизним координатама која би јој гарантовала сигурност. Закорачили смо у евру непредвидивости и неодлучности и тренутно је јако тешко прогнозирати било шта“, оцењује.
Међутим, према речима Роберта Виницког пољског посланика и представника „Националног покрета“, Пољска би своју безбедност требало да гради самостално, а не да своја средства користи за изградњу туђе војне инфраструктуре.
„Мислим да говорим и у име већине Пољака да наша земља мора бити безбедна, али да се та безбедност осигура сопственим војним снагама. Управо се за ту иницијативу и залаже моја странка. Јасно је да је Пољска део НАТО-а, да имамо одређене обавезе по том питању, али наша земља не треба да постане прва линија у овој глобалној конфронтацији“, истиче он.
