Судећи по ономе што је речено у пакету нацрта три закона, који регулишу положај и улогу КСБ-а у косовском друштву, бивши председавајући Уставног суда Енвер Хасани је навео неколико карактеристика КСБ-а, као уставне институције.
Према његовим речима, правна инфраструктура за постепену трансформацију КСБ-а у војску у целини, личи на јапански случај, како по облику тако и садржају, преноси РТС.
Устав Јапана, преносе међународни медији, забрањује формирање војске, иако имају одбрамбене снаге, које изгледају као стандардна војска.
Јапански премијер Шинзо Абе предложио је 2013. године промену имена, чиме би, у суштини, постојеће снаге биле признате као војска. Разлог за иницијативу о промени имена Јапанци су навели, „агресивне кораке“ Кине у вези са спорним острвима у Источном кинеском мору.
У централним институцијама у Приштини, као разлог за трансформацију КСБ-а у војску, наводе заокруживање државности и интегритета на целој територији Косова.
Устав Јапана ограничава одбрамбене снаге те земље да довољно брзо реагују или прве нападну у случају претњи. У Другом светском рату, јапанска војска починила је бројна зверства, као што је масакр стотина хиљада људи у граду Нанкингу.
Косовске безбедносне снаге настале су трансформацијом из Косовског заштитног корпуса (КЗК) 2009. године, а та формација званичном демилитаризацијом Ослободилачке војске Косова 1999.
Припадници ОВК постали су чланови КЗК-а. Косовским уставом КСБ су задужене за интервенцију приликом природних непогода.
Почетак трансформације КСБ-а у војску покренут у влади и настављен у скупштини, заобилази косовски устав, по којем је за промену мандата постојеће формације потребна сагласност и српских представника у косовском парламенту.
Канцеларије ЕУ у Приштини позвала је на одговарајући процес усвајања законодавства о трансформацији КСБ-а, у складу с уставом Косова и узимајући у обзир интересе и бриге свих заједница на Косову, као и све релевантне заинтересоване стране.
Косовски премијер Рамуш Харадинај рекао је да ће изградња пуног капацитета косовских оружаних снага трајати око десет година и да ће бити подељена у три фазе.
Харадинај тврди да ће институције у Приштини у потпуности поштовати мандат мисије Кфора, док ће КСБ остати партнер међународним војним снагама.
На Косову, додаје Харадинај, неће бити безбедносног вакуума, а трансформација Косовских снага безбедности створиће 2.500 нових радних места.
Уз противљење српских посланика, косовска скупштина прошле недеље гласала је у начелу за три нацрта закона о трансформацији КСБ-а, којима се предвиђа и оснивање Министарства одбране.
