За читаоце у Србији посебно је интересантна едиција „Животи изузетних људи“, коју објављује издавачка кућа „Млада гарда”. Ову едицију представља један од аутора, руски писац и новинар Јевгениј Матонин, стручњак за Балкан, који је написао књиге о Јосипу Брозу Титу, Гаврилу Принципу и Николи Тесли.
„Ова едиција је интересантна, јер се објављује већ око 100 година и непрестано се обнавља. Књиге из те едиције има свака руска породица, за њу пишу одлични аутори, а избор личности које су обележиле светску историју је заиста репрезентативан. Поред људи који су познати свима, у њој су описани и животи личности које су мање популарне, али су задужиле човечанство", истиче Аљона Новокшонова, задужена за организацију руског националног наступа на Сајму књига у Београду.
Матонин је објавио и двотомно издање „Бели“ и „Црвени“ о периоду грађанског рата у Русији, а о њему ће говорити у четвртак, 25. октобра, од 17.00 сати на руском штанду.
Савремена руска књижевност представљена је, пре свега, делима добитника престижних националних литерарних признања. Међу ауторима чија су дела већ позната читаоцима у Србији је Јевгениј Водоласкин, коме су у преводу на срспки језик протеклих година објављени романи „Лавр“, „Соловјов и Ларионов“, „Отимање Европе“, „Авијатичар“.
Читаоци су већ током првог сајамског дана били у прилици да разговарају с руским писцем и историчарем руске књижевности Алексејем Варламовом, који је представио свој роман „Тамна страна душе“, у издању „Русике“, инспирисан руским „Сребрним веком“ и турбулентним годинама Првог светског рата и Велике октобарске револуције. То је његово прво дело објављено на српском језику.
Гост Београда и Новог Сада током наредних дана ће бити и један од водећих писаца млађе генерације Лав Данилкин, који је пре неколико година добио руску књижевну награду „Велика књига". Он ће у четвртак гостовати на Филолошком факултету у Београду, а дан касније у Филијали фонда „Руски мир" у Новом Саду.
„Ове године обележавамо и јубилеје Ивана Тургењева, Максима Горког и Александра Солжењицина. Међу књигама које овде представљамо су и први наслови из нове едиције Солжењицинових сабраних дела. Поред класичних остварења Горког и Тургењева, представљамо и њихова дела намењена млађим читаоцима“, навела је наша саговорница.
Као и протеклих година, посебна пажња је посвећена издањима за децу, и то не само делима дечјих класика него и савремених аутора који пишу за најмлађе читаоце.
Полице руског штанда краси и једно веома оригинално издање — „Историја старог стана“, у којој је, кроз обиље илустрација и пратеће текстове, описан живот руских грађана у периоду од Велике октобарске револуције до данас.
„У њој се може видети век једног стана, односно оно што се догађало у том стану, како су се мењале његове просторије током тог века, као и како су на живот његових станара утицали догађаји у самој земљи“, објашњава наша саговорница.
У обиљу наслова нашла су се и дела српских аутора, преведена на руски језик и објављена у издању „Алетеје“ из Санкт Петербурга. Наша саговорница је посебно издвојила књигу професора Зорана Аврамовића „Демократија и бомбардовање“, која указује на проблеме које западне демократске државе стварају у другим земљама, покушавајући да сруше њихове демократски изабране владе или ауторитарне режиме који им нису по вољи.
Међу гостима руског националног штанда, смештеног у Хали 2. Београдског сајма ових дана су и руски књижевник и преводилац Василиј Соколов, који је читаоцима у Русији подарио преводе дела Моме Капора, Бранимира Ћосића, Ласла Блашковића, затим новинарка и књижевница Јелена Зелинска, као и психолог, публициста и песник Александар Ткаченко.
Подсетимо да је отварању овогодишњег Сајма књига у Београду присуствовао министар културе Русије Владимир Медински. Он је читаоцима у Србији представио своју књигу „Рат и митови СССР-а 1939-1945“, коју је у преводу Снежане Кондић објавио Службени гласник.
Последњег дана Сајма књига комплетна поставка књига биће предата Фонду Руске библиотеке при Амбасади Русије у Београду.
