Босни и Херцеговини није довољно унутрашњих проблема, већ их и увози.
Слике са граничног прелаза Маљевац, између БиХ и Хрватске, где мигранти из Азије покушавају да насилно пређу на територију ЕУ, где је полиција са обе стране границе интервенисала како би их спречила у науму да се домогну „обећане земље“, али и слика антимигрантских протеста грађана Бихаћа, говоре да БиХ не зна шта да ради са великим бројем миграната који надиру.
Број миграната који се налазе у Бихаћу варира. Неки тврде да их има између три и пет хиљада, док поједини извори наводе и број од чак 10.000 миграната. Довољно је упоредити ову цифру са бројем становника Бихаћа, којих, према попису из 2013. има 43.007 да би се виделе размере проблема.
Намеће се питање, зашто су власти БиХ пристале да прихвате тако велики број миграната.
Сарајево се на тај начин одужује и својим спонзорима, одговара стручњак за тероризам Џевад Галијашевић. Слике жена и деце делују потресно, али и они су само маска за велики број терориста и потенцијалних терориста који се крију у редовима миграната, упозорава он.
„Мигрантска криза и мигрантски талас у БиХ у ствари су димна завеса за убацивање поражених војника Ал Каиде, Нусра фронта и Исламске државе у БиХ. Ту они имају базу у којој могу да се на одређено време примире и да не буду предмет прогона безбедносних агенција. Да истовремено своја борбена знања и ратничке вештине пренесу на неку нову заведену бошњачку децу, неке нове муслимане, који ће бити употребљени у неким новим ратовима“, тврди Галијашевић.
Наравно да у сваком мигрантском таласу има и одређени број жена и деце, који изазивају саосећање и жељу да се њихов статус, као хуманитарни проблем, реши, додаје он.
Међутим, како каже, деведесет одсто оних који су ушли у БиХ као мигранти су млади мушкарци који изгледају као војници. Протест грађана Бихаћа није мотивисан само безбедносном претњом, већ и тиме што мигранти ове врсте нуде, како Галијашевић каже, потпуно нови, агресивни концепт живота и агресивни концепт ислама.
„То босански муслимани не желе и они у њима виде објективну претњу, не само са становишта безбедности, него и са становишта наметања одређених верских концепата, поступака и начина на који треба убудуће живети. БиХ је, наравно слепа улица. У слепу улицу угурати толико миграната можете само ако имате директне везе у одређеним безбедносним агенцијама“, објашњава Галијашевић.
У Министарству безбедности и Савету министара БиХ Галијашевић и види слабу тачку своје државе.
Према његовим предвиђањима, проблем са мигрантима у БиХ неће моћи да се лако реши. Оно што је видљиво, каже, то је да грађани Бихаћа не желе мигранте у свом граду, а за то, како каже, имају и добре разлоге.
И начин идентификације миграната несигуран је, према Галијашевићевим речима, јер, како каже, име које мигрант даје босанској граничној полицији није његово право, већ ратничко име.
Босанске власти су, истина, почеле да узимају биометријске податке од миграната, али шта то вреди када ти подаци не могу да се упореде са подацима из њихових матичних земаља, пита се Галијашевић.
