Чепурин је том приликом рекао да српски народ, који је прошао кроз најтеже искушење и више ратова и који је одбранио сопствену слободу може с пуним правом да се зове „слободарски“.
„У српском језику постоји једна реч коју је тешко дословно превести на руски – слободарство, појам који укључује љубав према слободи, борбу за слободу, и брижљиво чување сећања на претке који су извојевали слободу за друге“, рекао је руски амбасадор.
Посећајући на изреку да се „пријатељи познају у невољи“, Чепурин је подвукао да су руски и српски народ увек, и за време Првог и за време Другог светског рата били са исте стране баррикада и узајамно се помагали.
„Радује чињеница да наши народи то не заборављају и да нове генерације гаје иста осећања“, нагласио је амбасадор.
Својим пријатељством, према његовим речима, Русија и Србија представљају пример конструктивног партнерства, узајамног поштовање које представља једини пут према очувању слободе и мира у целом свету.
Заменик градоначелника Београда Андрија Младеновић истакао је да је подизање споменика цару Николају покушај да се изрази само део захвалности њему и његовој породици и целом руском народу.
Место на коме се налази споменик последњем руском цару, према Младеновићевим речима, симболично је везано за српско — руско пријатељство. Споменик се налази у парку који носи име руског ансамбла Александров, а на том месту налазило се руско посланство у Србији.
Град Београд одлучио је да споји нешто што су многи сматрали неспојивим — прославу ослобођења Београда 20. октобра 1944. и дан када је пре сто година Београд ослобођен од аустроугарске окупације.
„Наставили смо да учимо од наше браће и пријатеља из Русије. Било је, ових дана и примедби да смо спојили нешто што не треба да се спаја. Али управо је руски народ успео да превазиђе све оно што се у прошлости дешавало. та велика страдања, грађански рат и сукобе. Мислим да је време да и ми, као потомци, кажемо са свих места где обележавамо стгодишњицу 1. светског рата да неспоразуми, сукоби и идеолошке разлике које су имали наши преци, морају да остану иза нас“, рекао је Младеновић.
Догађаје из прошлости, према Младеновићевом мишљењу, треба посматрати са историјске дистанце, а сви значајни датуми који су допринели да живимо, како је рекао, у самосталној и слободној земљи, треба да буду обележени.
