„Шта је спорно са ’Јужним током‘, да није можда то што у ’Северном току‘ учествују јаке европске земље и њихове компаније, док у ’Јужном‘ учествују оне мање. То не значи да Европска комисија према земљама Централне и Источне Европе треба да има другачији приступ“, поручио је Сијарто на међународној конференцији за енергетску безбедност Евроазије у Дому народне скупштине.
Указао је на значај изградње гасовода који би повезао Турску, Бугарску, Србију и Мађарску, додајући да ти пројекти трпе велике нападе од земаља Западне Европе.
Запитао је како је могућ „Северни ток 2“ између Русије и земаља Западне Европе и зашто онда не би био могућ „Јужни ток“.
Сијарто је подсетио да се земље Централне и Источне Европе често оптужују за сарадњу са Русијом и додао да су на недавној конференцији о енергетици у Русији учествовале највеће четири енергетске компаније из Европе и да њих нико није оптужио за сарадњу са Русијом.
„Када се погледа испод површине, постоји блиска сарадња између Русије и земаља Западне Европе, не само у енергетском смислу, него и шире.“
Такође, Сијарто је рекао да земље Централне и Источне Европе треба да се држе четири принципа: о енергетској безбедности одлуке доносе саме у складу са својим интересима, да подигну глас против дуплих стандарда које намеће ЕУ, да саме налазе енергетске „миксеве“, као и да је за те земље евроазијска сарадња обавезна.
Додао је да су земље Централне и Источне Европе у историји увек трпеле и биле губитници због сукоба Истока и Запада, као и да у будућности то више не сме да дозволе.
Наставак „Турског тока“ велика шанса за Србију и регион
Министар енергетике Александар Антић изјавио је да ће ускоро бити настављена изградња „Турског тока“ према Бугарској и истакао да се Србија спрема да се прикључи том гасоводу.
„Важан пројекат за нас је могућност да кроз наш регион прође наставак деонице ’Турског тока‘. Крак испод Црног мора ће изаћи током новембра на турску обалу и затим ће кренути изградња гасовода ка Бугарској“, рекао је Антић.
Антић је истакао да је тај пројекат значајна прилика за цео регион и његову енергетску безбедност.
„Могућности да 10 до 15 милијарди метара кубних руског гаса из Турске прође према Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији озбиљна је шанса да унапредимо енергетску безбедност. То ће отворити могућност развоја гасификације и гасне привреде“, навео је Антић.
Министар је истакао да би прикључењем на „Турски ток“ поменуте земље постале транзитне и за гас и остваривале од тога значајан профит.
„Србија велику пажњу посвећује том пројекту, спремни смо да искористимо шансу коју тај пројекат пружа. Ипак, то не зависи само од нас, ту су наше комшије Бугарска и Мађарска.“
Антић је рекао да је за нашу земљу значајно и повезивање на Јужни гасни коридор и гасоводе ТАНАП и ТАП и Каспијски басен преко ЛНГ терминала у Грчкој, односно гасне конекције између Грчке и Бугарске, пренео је Танјуг.
Организатори конференције су Министарство спољних послова и Министарство рударства и енергетике, Факултет безбедности Универзитета у Београду и Фондација „Енерџи пакт“.
