Колико је важно што се на Сајму отвара један нови директнији вид размене са Србијом и шта можемо очекивати у будућности на том плану, за Спутњик је открио Абдулах Садик из Министарства културе и информисања Краљевине Мароко. Са њим смо разговарали на мароканском штанду.
Мароко је овогодишњи почасни гост Београдског сајма књига. За почетак да Вас питам с којим насловима долазите на Сајам?
— Прво ми дозволите да захвалим на позиву да ове године на Сајму књига будемо почасни гост. То је само први корак у успостављању билатералних и културних односа између Краљевине Марока и Србије. Један део литературе са којом смо дошли овде и којом се представљамо српској публици су наслови документарних књига у сарадњи са Министарством културе Марока, али помоћу ваше две издавачке куће објавили смо и књиге за децу и едицију савремене књижевности. У Београду смо одржали и три конференције у склопу ових седам, осам дана. Прва је била у понедељак, друга у среду и тада је тема била преводилаштво. Такође, у понедељак је у Дому омладине одржан концерт познатог мароканског музичара, који је прошао веома успешно и био врло посећен.
Које су најзаступљеније теме у савременој мароканској литератури?
— Различите су теме. Углавном се ради о култури арапског језика, као и о језицима из провинције. Имамо подужи низ писаца који су веома познати и читани како у Мароку и франкофоним земљама, тако и у Србији. Чуо сам да је један успешан роман нашег познатог писца Мухамеда Шукрија преведен и на српски језик. Полако успостављамо те односе између српских и мароканских писаца да би се што више дела преводило.
Колико је српска публика упозната са књижевношћу Марока, а колико је Мароко упознат са српском литературом? Шта би вама било интересантно да понудите својој публици од ових домаћих књига које сте видели на овогодишњем Сајму?
— Искрено говорећи, заинтересованост није велика, пре свега зато што становништво Марока није упознато са српском културом, као и обрнуто. Али зато нам Сајам пружа могућност да порадимо на томе. Министар културе Србије и министар културе Марока су се срели и направили први корак ка тим мало бољим односима и међусобном упознавању наших култура. Основан је одсек за превођење књига како са арапског на српски, тако и са српског на арапски. И мислим да ће то донети добар резултат. Требало би формирати читаву једну библиотеку да се упознају арапска култура и арапски обичаји. Што се тиче наслова које вам ја препоручујем, то су писци које сам већ поменуо — Мухамед Шукри и Хасан Пурид.
Ви сте из Министарства културе Марока, па ако изузмемо књигу и Сајам на којем се налазимо, у којим областима културе и уметности још има простора за сарадњу између Србије и Марока?
— Поред литературе ту су и размена културног наслеђа, сарадња у области рестаурација старих грађевина, позориште и филм. У плану је и сарадња између Националне библиотеке Марока и библиотека из Србије како би направили једну седмицу културне размене између две земље и та сарадња би се наставила на сајмовима књига првенствено овде у Србији, а следеће године и у Казабланки.
Какав је Ваш генерални утисак о Београдском интернационалном сајму књига и Београду уопште?
— Пре свега као један од организатора Мароканског сајма књига у Казабланки морам вам рећи да имате веома добру организацију целог Сајма, да имате веома лепу земљу и да ми је велика част што сам ове године присуствовао вашем Сајму књига.
