Да би се савладали локални планински путеви, најбоље је користити џип или камион. Пут из Дамаска води поред села на подручју Вади Барада. Планине, река и зеленило оцртавају најлепше пејзаже околине Дамаска. До Џамије се може стићи и са међународног пута Дамаск-Бејрут.
Поред Џамије из 16. века налази се и Пећина прве крви, где се, према легенди, десило братоубиство. Дужина саркофага у којем је сахрањен Авељ износи седам метара. Та чињеница потврђује теорију да су људи раније били веома високог раста.
Уочи рата је поред Џамије био изграђен хотел за посетиоце, где су могли да проведу неколико дана и одморе се. Ту се налазила и пијаца са 60 дућана, где су се продавали сувенири, одећа и намирнице. Зарађени новац је коришћен за обнову светиње и помоћ сиромашним породицама. Овакав начин живота постепено постаје живљи, са доласком све већег броја људи.
У аврамским, монотеистичким религијама — јудаизму, хришћанству и исламу, Каин и Авељ су синови Адама и Еве, рођени након изгнанства прародитеља из раја. Према Божијем завештању, Каин и Авељ обрађивали су земљу и хранили се плодовима свог тешког рада. Каин је био земљорадник, а Авељ пастир.
Прича о Авељу и Каину је прича о првом убиству на Земљи. Земља је у то време била сасвим млада, а већ је претрпела утицај прародитељског греха. Каин је био први човек рођен на младој Земљи, а Авељ први човек који је на тој Земљи умро.
Јудаизам
Четрдесете године од стварања света, петнаестог дана месеца Нисана, Адамови синови, следећи његов савет, принели су жртве Свевишњем: Каин је на жртвеник положио зрно лана, а Авељ најбоље овце из свог стада. Бог је примио само Авељеву жртву, а „на Каина и његову жртву не погледа“.
Даље се приповеда о спору међу браћом, након чега је „у борби Каин нанео Авељу смртоносни ударац (Берешит 4:8) и Адам је оплакао свог сина (Пиркеј дераби Елиезер 21).
Хришћанство
О Каину и Авељу се приповеда у Књизи Постања.
Каин принесе Господу принос од рода земаљског, а Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, а на Каина и на његов принос не погледа. Зато се Каин расрди веома, и лице му се промени. Тада рече Господ Каину: „Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? Нећеш ли бити мио кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији“. После говораше Каин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Каин на Авеља брата свог, и уби га (Књига Постања 4:3-8).
Ислам
Прича о приношењу жртава Адемових синова Кабила и Хабила изложена је у петој сури Курана (Ел Маида, Ајати 27-31). У Курану се приповеда како су Адемови синови приносили жртву, и жртва је примљена од само једног брата. Кабил, чија је жртва одбијена, запретио је брату да ће га убити. Хабил је одговорио да не би пружио руку своју према њему да га убије, јер се боји Алаха, а убица ће доспети у ватру пакла. Након убиства Кабил се покајао. Након тог догађаја, синовима Израела је било забрањено да убијају.
Овај сиже допуњује предање, које улази у јудејске легенде. Према њему, оба брата су имали сестре близнакиње и према Адамовој наредби Кабил је морао да ожени Хабилову сестру, а Хабил Кабилову. Међутим, Кабил уместо да ожени Хабилову сестру Лабуду, желео је своју сестру Аклиму, јер је била лепша. Спор између браће је требало да се реши приношењем жртве.
Након што је убио брата, Кабил није знао шта да ради са телом и дуго га је носио у врећи на леђима. Тек након што је видео врану како копа по земљи, Кабил је сахранио свог брата. Након сахране, Кабил је поред гроба утиснуо штап у земљу, из кога је, према легенди, израстао храст. Према народним легендама Јужне Арабије, Кабилов гроб се налази у Адену у Јемену. Према другој верзији, Каин је сахрањен у Кабулу у Авганистану.
