Он је у интервјуу за Б92 рекао да од 2000. године, када се говори о Балкану, имамо три отворена питања, три највећа проблема, а да је један на путу да буде решен.
„Један је проблем имена Македоније, други је однос Београда и Приштине, трећи — функционалност Босне и Херцеговине. Као што смо могли да видимо у последњих годину дана, интензивно у протеклих неколико недеља, један од та три проблема налази се на путу да буде решен. Сви имамо велика очекивања да ће процедура у парламенту у Скопљу да буде позитивно окончана, а затим да ће на исти начин да реагује парламент у Атини, тако да један од ова три велика проблема можда остане иза нас“, навео је Свилановић.
Додао је, међутим, да смо једно научили у овом процесу, а то је да великих уступака од стране ЕУ нема. Како примећује, одлуке са самита ЕУ у Софији, о договору Грчке и Македоније, нису послужиле као велико охрабрење ни Београду ни Приштини.
Свилановић наводи да услови под којима би Србија постала чланица ЕУ нису директно везани за договор Београда и Приштине, већ је ту читав низ разлога, преноси Танјуг.
„Ипак ваљало би заиста коначно озбиљно приступити договору, у том смислу би требало да оно о чему су разговарала двојица председника буде подржано у широј јавности, како на Косову, тако и у Србији. То је заиста један од начина да се стабилизује регион“, каже Свилановић.
Он сматра да би договор Београда и Приштине, бар из перспективе Београда, требало да помери ствари набоље у односу на оно што данас имамо.
„Ово је покушај да се нешто постигне боље него што је данас, да се поправе ствари на начин и колико је то могуће, тако ја разумем тај разговор о евентуалној корекцији граница“, казао је Свилановић.
Додаје, међутим, да су реакције доста различите и неке од њих прилично обесхрабрујуће, како јавности на Косову, тако и јавности у Србији, а поготово у делу европске јавности.
„Мислим да је потребно охрабрење да се договор постигне, за то би одлучујуће охрабрење била јасна порука и Београду и Приштини о томе када и у којим околностима бисмо могли да очекујемо чланство. То би било највеће охрабрење. Нажалост, то је оно што ми се чини да наши европски партнери у овом тренутку не могу да нам понуде, јер су заиста сви у великој мери заузети решавањем питања саме ЕУ, имајући у виду финансијску кризу, ’брегзит‘, проблем миграната“, примећује Свилановић.
Како је оценио, договор би требало да означи и дефинисање датума чланства Србије у ЕУ, али наглашава да је ту веома важна „регионална компонента“.
„Када кажете дефинисати датум, ви говорите и о односима Београда и Загреба, и то је та регионална компонента, и у ствари сасвим јасно говорите о односима Београда и Сарајева. То значи да, ако желите охрабрење за Београд и Приштину, које значи чланство у ЕУ, то подразумева да се читав низ питања која постоје између Србије и Хрватске такође стави у контекст који омогућава убрзано решавање, јер без тога нема говора о чланству Србије у ЕУ“, казао је бивши шеф дипломатије СРЈ.
Он сматра да је потпуно јасно, поготово уколико договор Београда и Приштине подразумева неке озбиљније интервенције, да би са друге стране морало да уследи јасно пружање гаранције од стране Србије у прилог снажењу интегритета БиХ и снажења њене функционалности.
„То је та регионална компонента. То је оно зашто би договор Београда и Приштине значио пуну стабилизацију и у једном тренутку разрешење читавог низа отворених питања, која можда ми у овом тренутку не видимо као најважнија“, рекао је генерални секретар Савета за регионалну сарадњу.
Свилановић је навео да договор Београда и Приштине подразумева неколико ствари, а прва је да се иде изнад онога што је Ахтисари предвидео када је у питању статус Срба на Косову, нешто што би, каже, било „Ахтисари плус“.
Друга је ствар да се иде ка нечему што свакако није нова Република Српска, то би, наводи, било, рецимо, „Република Српска минус“, мисли се на решење за ЗСО.
„Чини ми се да у том простору треба тражити решење, а тог решења не може бити ако нема јасне гаранције за чланство Србије у ЕУ, а тога нема ако нема јасних назнака на који начин се решавају односи Београда и Загреба, а тога свега нема ако нема пуне гаранције од стране Србије за интегритет БиХ, што наравно не значи нестанак Републике Српске, само значи потпуну синхронизацију свих политичких актера у БиХ“, казао је Свилановић.
Он је закључио да све то заједно доприноси пуној стабилности Балкана и отвара могућност за чланство свих нас у ЕУ.
