У извештају о Србији наводи се да су главни фактори за повољан привредни раст Србије економске реформе и стратешка локација државе.
У извештају, објављеном на сајту ЦИА, као повољни фактори наводе се и „релативно јефтина и квалификована радна снага“ и споразуми о слободној трговини са ЕУ, Русијом, Турском и земљама-чланицама Централноевропског споразума о слободној трговини.
Као главне економске изазове, ЦИА је издвојила стагнирајуће приходе домаћинстава, потребу за стварањем нових радних места у приватном сектору, структурне реформе државних предузећа, реформе јавног сектора.
Као друге изазове означила је неефикасан правосудни систем, висок ниво корупције и старење становништва. У извештају ЦИА спомиње и да је Србија „тачка претовара“ хероина из Југоисточне Азије ка Западној Европи, као и да има економију „осетљиву на прање новца“.
У поглављу извештаја које се односи на међународне проблеме, наводи се да Србија протестује, јер су САД и друге државе признале независност Косова. У извештају се даље наводи да неколико хиљада мировних снага, предвођених НАТО-ом и под привременом административном мисијом УН, наставља да одржава мир између „албанске већине и српске мањине на Косову“.
Такође, наводи се да Србија и даље има нерешен гранични спор са БиХ и Хрватском око границе на Дрини и Дунаву, али и нека друга нерешена билатерална питања која датирају од сукоба деведесетих година прошлог века.
ЦИА је на сајту објавила и да се Србија, по потрошњи на одбрамбене програме војске, налази на 85 месту од 153 светских земаља које су се нашле на листи и да је у томе испред Хрватске (91), а иза Црне Горе (64). Поред основних података који се односе на председника и премијера државе, државно уређење, географски положај, број становника, климу и рачунање времена, ЦИА је навела и да странци држављанство Србије не стичу аутоматски рођењем и да је период добијања држављанства око три године.
