На почетку трговања индекси „Дау Џонс“, „С&П 500“ и „Насдаку“ показали су позитивну динамику. Али саопштење агенције „Блумберг“ о намерама Вашингтона да уведе увозне порезе на све кинеске производе, драматично је променило ситуацију на тржишту. Индекси су опали и берзе су завршиле у минусу.
Инвеститоре нису умириле ни тврдње да ће порези ступити на снагу само у случају ако се преговори Трампа са кинеским председником Си Ђинпингом, који треба да се одрже 30. новембра у Аргентини, заврше безуспешно.
Проблем је што за Вашингтон успешни преговори значе да Пекинг беспоговорно испуни све америчке захтеве, укључујући и укидање програма за развој високе технологије. Инвеститори не верују да ће се Кина сложити са тим условима.
У интервјуу за „Фокс њуз“, амерички председник је рекао да ће „победити“ у спору са Пекингом и додао да Кина „исушује“ америчку економију.
Истовремено, Министарство трговине САД увело је забрану производње кинеској компанији „Фуђијан Јинхуа“, а као разлог је наведена национална сигурност.
„’Фуђијан Јинхуа‘ се припрема за увођење нових снага за производњу динамичких меморија са случајним приступом (ДРАМ)“, наводи се у изјави Министарства трговине.
Према мишљењу званичника, Кинези ће избацити са тржишта америчке произвођаче пандана, који су, између осталог, добављачи одбрамбене индустрије.
„Када се ’Фуђијан Јинхуа‘ нађе на црном списку то ће ограничити могућност угрожавања добављача тих компоненти за наше војне системе“, нагласио је министар трговине Вилбур Рос.
Стручњаци сматрају да затварањем америчког тржишта за „Фуђијан Јинхуа“ Министарство трговине САД штити компанију „Мајкрон технолоџи инк“ од конкуренције у производњи чипова, а тим потезом Вашингтон показује како у будућности намерава да поступа са кинеским компанијама, које производе високотехнолошку робу.
Према замислима америчких стратега, забрана производње „Фуђијан Јинхуа“ и претње повећањем тарифа на пошиљке из Кине, о чему је Бела кућа саопштила прошле седмице, утицаће на сагласност Си Ђинпинга са захтевима Вашингтона на предстојећем самиту у Аргентини.
У међувремену, Пекинг је више пута изјављивао да неће преговарати „под упереним пиштољем“ и да ће на непријатељске акције Вашингтона увек наћи адекватан одговор.
Сада Кинези покушавају да пониште утицај америчких пореза на рачун слабљења националне валуте у односу на долар. Захваљујући томе, извоз ће постати још профитабилнији, а увоз изузетно скуп. Као резултат, без обзира на порезе, позитиван трговински салдо обара све рекорде.
У уторак је Народна банка Кине поново ослабила курс националне валуте. Тренутно долар вреди 6,96 јуана, што се није десило још од 2008. године. Од априла, када је Вашингтон увео прве порезе на кинеску робу, јуан је у односу на долар пао за скоро 11 одсто.
С обзиром на то, шансе за успех преговора Доналда Трампа са Си Ђинпингом су равне нули, што ће донети велике проблеме америчким фирмама. Током лета је анкетирано више од две стотине компанија о томе како ће се трговински ратови одразити на њихов посао. Међу испитаницима су биле водеће националне компаније, које се жале на губитке у десетинама и стотинама милијарди долара, а сви упозоравају и на неизбежно смањење производње и укидање радних места.
Према наводима директора компаније „Блек рок“ Лоренса Финка, Кина ће у најгорем случају због трговинског рата морати да тражи средства за стимулисање економије у великој мери и Пекинг просто неће имати други избор него да масовно прода амерички дуг.
Крајем јула, Кина је имала готово 1,2 трилиона долара у америчким државним обвезницама. Ако се Кина одлучи да их избаци на тржиште, то ће довести америчку економију до невиђене финансијске кризе.
Такви изгледи и присиљавају инвеститоре да продају акције у очекивању новог круга трговинског рата.
Стручњаци сматрају да ће сада треће земље, а посебно Русија, имати користи од трговинског рата између САД и Кине.
Руске компаније већ активно замењују Американце на кинеском пољопривредном и енергетском тржишту. А колапс америчког тржишта акција може да охрабри инвеститоре да преусмере средства на руско тржиште.
Према проценама управника инвестиционог фонда „Елијанс Берстен“ Моргана Хартинга, акције компанија земаља у развоју су од почетка године изгубиле скоро 20 одсто своје вредности, иако је профит у том периоду изражен двоцифреним бројкама.
Стручњак сматра да ће та бројка остати јака и следеће године. Као резултат тога, према његовим речима, отвориће се огромне могућности приликом куповине руских акција, нарочито „Лукоила“, „Татњефт“ и осталих нафтних и гасних компанија.
