Реч је о платформи под називом „Арктички круг“. Међутим, велика пажња на сваком заседању је усмерена управо на Русију, будући да се њен излазак на Арктик простире дуж седам временских зона, што је два пута више него што је случај са америчким. Управо стога Русију на тим заседањима предстaвља изузетно искусан и прекаљени дипломата, бивши амбасадор Русије у САД – Сергеј Кисљак.
Његови утисци са ових самита су изузетно позитивни: „Сви су оријентисани на то да на Арктику изградимо један заједнички дом. Када разговарам са већином окупљених, некако испадам из тог општег контекста ривалства Русије и Запада и то ме радује, јер се такав приступ у потпуности подудара са нашим“, рекао је Кисљак.
Међутим, упоредо са позитивним ставом Кисљака, према речима директора Института за примењена политичка истраживања Григорија Добромелова, Русија изузетно активно и разноврсно покушава да учврсти своје присуство на Арктику, пре свега када је реч о експлоатацији енергената, али и о коришћењу Северног морског пута.
Како је објаснио, Русија има много планова, а постоји и Државни програм развоја Арктика – ту су и бројне стратегије развоја инфраструктуре на Северној поларној области, а све ове програме и пројекте је усвојила руска Влада. Такође, предвиђена је и изградња арктичких лука, а у овим пројектима су укључене и бројне руске државне компаније.
Добромелов као пример наводи и изградњу нове железнице која би повезала полуострво Јамал, северну луку Сабета са централном Русијом, а компанија „Гаспром“ ће бити један од финансијера тог пројекта. Реч је о северној магистрали, део ће се прикључити железници ’Гаспрома‘, што значи да ће се део пруге финансирати из буџета, а део на основу државно-приватног партнерства.
Међутим, није Русија једина која посвећује велику пажњу Арктику, напомиње Добромелов и додаје да многе државе желе да буду присутне у овом региону.
„Жеља Европске уније је сасвим разумљива, будући да неколико северних држава-чланица има излаз на Арктик. Осим тога, разумљив је интерес и Велике Британије и Немачке, стога је комплексна политика ЕУ поводом овог питања сасвим на месту“, објашњава он.
Са друге стране, наставља Добромелов, и Кина је заинтересована за Арктик, а тамошње власти већ дуже време раде на изградњи флоте ледоломаца. Као пример, додаје он, прошле године је кинески брод прошао кроз руске територијалне воде и тиме показао да Пекинг реално може да плови преко Арктика. Овај брод је имао двојну намену, како комерцијалну, тако и научну.
Иако је руски дипломата задужен за питања Арктика Сергеј Кисљак прилично оптимистичан и мишљења да у том региону не постоји претња од било каквог оружаног сукоба, већ ће искључиво бити речи о одређеним несугласицама које могу да се реше путем дијалога и конвенција, Добромелов је нешто оштријег става.
Он тврди да ће конфликата у будућности свакако бити, само је питање када ће доћи до тренутка да се у тај регион допреми и ватрено оружјe. „У блиској будућности свакако неће доћи до оружаних сукоба јер тренутно постоји велики број међународних организација које делују у овом делу света и засад веома успешно регулишу велики број безбедносних питања“, закључује он.
Иначе, с тим у вези огласио се и НАТО, који је саопштио да је неопходно залагати се за смањење тензија у Арктичком региону, као и да је за то потребно водити дијалог пре свега са Русијом.
Штавише, генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је истакао да многе земље са Русијом већ воде дијалог на различитим платформама, као и да то показује да је ипак могуће са Москвом рачунати на предвидљивост и сарадњу.
