Иначе, булевар у Улцињу на којем се налази кружни ток носи његово име, преноси ЦдМ.
Скендербег је у Улцињу имао кућу коју су након његове смрти 1468. године наследили његови рођаци.
Албанска Алтернатива најавила је у августу постављање споменика Скендербегу на двема локацијама у Општини Тузи, и то у центру града и у Затријепцу.
„Подизање споменика Скендербегу допринело би подизању свести за слободу, сарадњу као и њено очување и унапређење са осталим народима који живе на територији Црне Горе, а нарочито црногорског народа, са чијим владарима је био и у пријатељским и сродничким односима“, казао је лидер Албанске алтернативе Ник Ђељошај за ЦдМ.
Он је рекао и да споменици Скендербега красе многе тргове градова широм Европе и да је он за албански народ основна личност кроз коју се представљају и као такав „наставља да инспирише и представља се као симбол свих времена“.
Албанци Скендербега представљају као хероја нације и борца за слободу, а његов лик је опеван у бројним народним песмама, преноси Танјуг.
Потицао је из феудалне породице Кастриота која је од средине 14. до средине 15. века контролисала делове централне Албаније и источне Македоније. У албанском граду Љешу је преминуо 17. јануара 1468. године од маларије.
