У покушају да на сваки начин прикрију злодела ОВК, косовски Албанци намеравају да донесу закон којим би се санкционисало свако негативно помињање ОВК, њених бораца и тековине те паравојне албанске формације.
Политиколог са Косова и Метохије Неџмедин Спахију за Спутњик ту иницијативу назива лошом. Он при томе напомиње да и ако буде усвојен, тај закон неће моћи да забрани да они који су чинили злочине буду процесуирани.
„Они немају потребе да донесу тај закон, јер их нико и не дира. Једини који се осећају угрожено спомињањем прошлости и ратног периода су они коју су чинили злодела, тако да је очито да неки желе да на тај начин пред законом себи помогну да прикрију то што су чинили“, уверен је Спахију.
Треба рећи да је оваква иницијатива уследила, случајно или не, управо када је Приштину посетио новоизабрани тужилац Специјалног суда који би требало да процесуира злочине ОВК, али и само неколико дана пошто је скупштина Косова усвојила закон о трансформацији КБС-а у војну формацију. Подсећања ради, управо та безбедносна, а вероватно и војна структура настала је из терористичке ОВК.
У том контексту, очекивано је да Приштина на сваки начин жели да у међународном плану буде „опрана“ од прошлости на сваки, па и на овај начин. Најспорније је то што ће овај закон важити и за Србе са Косова, укључујући и оне чији су најмилији страдали од руке припадника ОВ, нарочито што постоји низ већ доказаних злочина ОВК, од којих су неки већ и процесуирани или су позната имена особа које су их починиле.
Александар Стојановић, аналитичар са Косова и Метохије, каже да то види као чисту глорификацију албанских злочина и да је то још један вид притиска на српску заједницу на Космету, јер то не води ка суочавању са прошлошћу.
„Политичка ситуација на Косову са владом коју води Рамуш Харадинај је нестабилна, јер нема неких великих резултата на пољу економије, визна либерализација је у застоју. У недостатку тих правих ствари који се тичу живота, влада повлачи овакве популистичке мере и тако себе представља као некога ко води рачуна о, назови, националним интересима, а у ствари играју на карту емоција“, каже Стојановић.
Према његовим речима, циљ свега је да се избегне суочавање са злочинима које је ОВК починио, јер, било како било, Специјални суд ће морати једног дана да почне са својим радом.
Етнички мотивисана убиства Срба на Косову и Метохији почела су још осамдесетих година прошлог века, а деведесетих су дотад, како су тврдили, „насумична убиства“ прерасла у масакре терористичке ОВК.
Структуре ОВК током деведесетих су на Косову и Метохији имале 141 затвор за Србе, махом по приватним кућама. Број убијених у тим казаматима никад није тачно утврђен. Осим тога, постојали су и такозвани радни логори од којих је можда највећи био у месту Матичане код Приштине и логор у близини Призрена. Осим ових злочина, ОВК је починила и низ злодела над српским цивилима који су убијани углавном на кућном прагу и без повода.
