Све су чешће паралеле о сличности процеса који се одвијају у Украјини и Црној Гори — двијема државама насталим дезинтеграцијом СССР-а и Југославије. У мору сличности, заједнички именилац, према оцјени већине аналитичара, јесте беспоштедни обрачун са руским, односно српским идентитетом од стране украјинског и црногорског режима.
Историчар др. Александар Стаматовић сматра да су процеси у Црној Гори и Украјини толико идентични да готово имају „близаначку варијанту“.
„Њихова матрица је иста и заснива се на лењинистичко-бољшевистичкој теорији о нацијама и националним идентитетима створеним и осмишљеним у Ватикану, свјетској масонерији и осталим центрима западне моћи, гдје је основни циљ био разбити источно-словенски и православни корпус и постепено га поунијатити и превести у римкатоличанство наметањем нових локалних идентитета“, образлаже Стаматовић.
Украјински синдром је, како додаје, свакако старији јер је раније ушао у оперативну фазу.
Стаматовић подсећа да је прво створена Социјалистичка република Украјина и промовисан украјински језик, а украјинска историја одвојена од руске, да би тај модел касније преузели Јосип Броз и југословенски комунисти.
„На сцени је, дакле, завршна фаза заокруживања идентитета како у Украјини, тако и у Црној Гори“, каже Стаматовић за Спутњик.
У том смислу, наш саговорник додаје да је у оба случаја „заокруживање пакета идентитета истоветно, почевши од државног, државно-историјског, националног, језичког и ево сада коначно и црквеног питања“, те да је једина разлика што се у Украјини ради о дезинтеграцији руског, а у Црној Гори српског идентитета, који се оба у глобалу перципирају као источно-православни словенски идентитет.
„Ментор је такође исти. Дакле, глобални Запад и његов идентитет, његова начела и вриједности, а не треба заобићи ни Ватикан. И слом комунизма у Европи и у Совјетском савезу носио је исти сценарио. Прије или касније, како у СССР-у, тако и у Југославији, и њега су у потпуности подржале САД“, примјећује Стаматовић.
Овај историчар нарочито истиче да је једна од главних сличности режима у Украјини и у Црној Гори што је „у обе државе на сцени врло агресивна политика утврђивања идентитета насилним путем“, као и да се та идентичност такође огледа и у „произвођењу историјске малтене миленијумске државне вертикале изван руске и српске, како би се доказала државност и идентитет ван српског и руског“.
„Тако се Кијевска Русија идентификује као државни ембрион украјинске државе, а дукљанско-зетска држава Војислављевића као државни ембрион Црне Горе, иако прва историјски јасно припада руској државности, а друга српској. Уосталом, прва руска држава је Кијевска Русија која је настала прије Новгородске и Московске Русије, а прва српска краљевина је Дукља, тј. Зета Михаила и Бодина Војислављевића настала готово вијек и по прије немањићке државе“, објашњава Стаматовић.
У том светлу треба посматрати и актуелни скандал забране српским интелектуалцима да уђу у Црну Гору, каже наш саговорник на крају разговора за Спутњик, истичући да је намјера званичне Подгорице да се српски етнички корпус у Црној Гори прије свега навикне на овакве скандале, као и да забране и наводна спознаја права на заштиту црногорског идентитета постану дио свакодневнице.
„При томе се врши проста замјена теза, па се оно што је српско проглашава за узурпирајуће, агресивно и асимилаторско, а оно што је црногорско наводно као угрожено и које има право на заштиту“, закључује Стаматовић.
