Према оценама климатолога, глобално загревање на Земљи се наставља и до краја 21. века, отопиће се лед са површине близу 50 одсто територије савремене криолитозоне.
Према речима Дроздова, овакви процеси су у току хиљаду година и Земља се, као биолошки систем, на то навикла.
„Пејзажи исте тачке наизглед постају севернији или јужнији, али нема катастрофалних промена“, објаснио је он.
Према његовом мишљењу, ако се загревање до 2100. године подигне за три степена, у Ставропољу или Краснодарском крају ће бити топлије и са мање падавина, док ће се повољнији услови за пољопривреду појавити у Вороњешкој области и у Јужном Сибиру, где ће бити топлије.
Компликованије ће бити у прелазној зони у близини Северног поларног круга, где има и мраза и отопљавања. На пример, то су градови Норилск, Нови Уренгој, Надим, Салехард који су се налазили на територијама на којима је приметан утицај загревања.
„Температура земље је била минус три степена, а сада је минус један. Чврстина земљишта јако зависи од температуре. Повећањем температуре смањује се чврстина земљишта, а тиме и носивост зграда“, рекаo је он и додао да је та тенденција већ приметна.
