Спутњик је разговарао са Бартолом Фуентесом, бившим послаником опозиционе партије Партије слободе и транзиције, скраћено Слободне партије, о томе како је уопште дошло до тога да реке миграната из Хондураса хрле ка јужним границама САД.
Наш саговорник, уједно и новинар и друштвени делатник, каже да ниједна политичка, религиозна, социјална или чак хуманитарна организација није спонзорисала нити подстакла овај тужни караван очајника. Иначе, власти Хондураса Фуентеса криве да је организовао овај егзодус својих сународника ка САД преко територије Мексика.
У марту ове године Фуентес се и сам прикључио каравану миграната у Мексику. Он се никада раније није налазио у тако великој групи људи која је имала заједнички циљ. Представници америчких миграционих служби тада су прихватили 93 одсто од укупно поднете 401 пријаве. Тако су се мигранти легално нашли на територији САД, не нарушавајући притом пограничне законе. Штавише, сви они који су поднели захтев за азил у САД, прошли су прву фазу тријаже врло сложеног миграционог процеса, током којег мигранти морају да објасне пограничним службеницима да би повратак у отаџбину заиста представљао опасност за њихов живот.
Караван миграната
Фуентес за Спутњик истиче да се у месту Прогресо, недалеко од хондурашког града Сан Педро Сула, на граници са Гватемалом, где он иначе живи, стално спонтано окупљају групе људи који желе заједно да емигрирају.
„Људи се повезују путем друштвених мрежа и месинџера, уговарају датум и време сусрета и обично се тајно крећу“, каже Фуентес који додаје да је њега позвала група миграната који су се окупили у Тегусигалпе, престоници државе. Мигранти су га молили за савет, знајући да је он претходно већ учествовао у једном каравану у марту.
„Са задовољством сам им помогао и испричао своја искуства. Објаснио сам им како се може добити статус избеглице, право на боравак и хуманитарна виза, коју издају Мексико и САД, и то све бесплатно и без даљих захтева или очекивања америчких власти“, објаснио је Фуентес.
На обалама Атлантика, у Хондурасу, организовале су се још три групе веома решених миграната са жељом да по сваку цену напусте земљу.
„Сви ти људи су се договорили да свој пут ка бољем сутра започну 12. октобра. Прво је 160 људи дошло до места Сан Педро Сула, које је било прво место окупљања, до поднева их било већ око 600, а до сумрака следећег дана чак 1.200. До сада је то најбројнија група која се кретала ка Мексику и бројала 7.000 људи“, додаје наш саговорник.
„Људи у Хондурасу су толико очајни да прихватају било какав позив или назнаку да постоји могућност да се запосле и зараде иоле пристојан новац како би могли да издржавају породицу, не питајући ни куда би требало да иду, ни шта тачно да раде“, каже Фуентес.
Помоћ и разумевање
Каравану миграната помажу солидарни локални становници које успут сусрећу, а у неколико случајева, чак и представници локалне власти. На пример, градоначелник хондурашког града Санта Роза де Копан, Анибал Алварадо, омогућио је мигрантима да користе просторије општинске спортске сале, као и аутобусе. Мештани су такође изнајмили неколико аутобуса како би подржали караван.
У Мексику су мигранти добили подршку власти области Сучјате, који се налази на граници са Гватемалом. Њима су власти дозволиле да се привремено сместе не мосту преко истоимене реке, када на главном тргу престонице ове области Сијудад Идалго више није било места, потврдила је за Спутњик званичница ове области, Соња Ернандез.
У Тонали, у мексичкој држави Чијапас, мигранти су такође добили подршку локалних власти у виду аутобуса, како би се лакше превезли до последњег пункта своје руте у оквиру ове мексичке државе.
„Мигранте из Хондураса, као и људе који су се солидарисали и помагали им, власти Хондураса приказују као криминалце, јер сами не желе да признају праве разлоге због којих људи беже из државе“, додаје Фуентес.
Наш саговорник истиче да се све ово дешава како се не би кварили односи са председником САД, који врши притисак на локалне власти да зауставе миграционе токове. Фуентес закључује да се овај процес не може вештачки зауставити све док се народу Хондураса не омогући да боље живи.
