Да се немачка канцеларка није противила обезбеђивању Украјине акционим планом за укључивање у НАТО, Украјина би избегла конфликт у Донбасу и губитак Крима, истакао је Чижмар за телевизију „ЗИК“.
„Друго је питање да према Ангели Меркел имамо веома чврст став због чињенице да она мора данас да гарантује безбедност Украјине, а управо она је 2008. године у Букурешту због Путинове Русије поставила питање да се Украјини не да (акциони план о чланству у НАТО-у). Да смо га тада имали, данас можда не би било Донбаса и Крима, зато имамо много питања за њу“, рекао је Чижмар.
Крим је постао део Русије у марту 2014. након референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.
Руско руководство више пута је изјављивало да су становници Крима демократски, у потпуном складу са међународним правом и Повељом УН, гласали за поновно уједињење са Русијом. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“.
Кијев је у априлу 2014. године покренуо војну операцију против самопроглашене Доњецке и Луганске народне републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014.
Кијев је више пута оптуживао Москву за мешање у послове Украјине. Русија то негира и такве оптужбе назива неприхватљивим. Москва је више пута изјављивала да није страна унутрашњег украјинског сукоба и да је заинтересована да Украјина превазиђе политичку и економску кризу.
Акциони план за чланство у НАТО-у је програм за пријем нових чланова у Северноатлански пакт. Започео је у априлу 1999. и предвиђен је за помоћ земљама које планирају да постану чланице НАТО-а. Програм пружа земљама-кандидатима повратне информације о њиховим активностима везаним за припрему за чланство у НАТО-у и придржавање стандарда НАТО-а у свим главним областима.
Кијевске власти очекивале су од НАТО-а позитиван одговор на Акциони план за чланство на самиту у Букурешту 2008. године, али тада нису донете никакве конкретне одлуке о овом питању. Против тога биле су Француска, Немачка и неке друге европске земље. Руководство алијансе само је констатовало да су за Украјину врата НАТО-а и даље отворена и да она може да постане члан организације.
При томе је након што је Виктор Јанукович изабран за новог председника 2010. године Украјина прогласила несврстан статус и одустала од чланства у савезу.
