Приштина је кршењу споразума прибегла и крајем јула, када је на поједине врсте воћа, поврћа и кукуруза увела порезе од 30 одсто. Тада је министар трговине Расим Љајић то окарактерисао као дефакто излазак Косова и Метохије из ЦЕФТА.
„Мало времена прође, а они уведу нову ванцаринску баријеру, некада према једној, некада према другој земљи“, навео је тада Љајић и упозорио да ово понашање мора да престане или да Приштина формално изађе из ЦЕФТА.
Нит је изашла, нити је престала.
О протекционистичкој мери Приштине Влада Србије је одмах обавестила међународне организације и ЦЕФТA, као и Брисел. Да ли ће најновија одлука да за 10 одсто подигне порез на увоз робе из Србије бити кратког даха, поготово после бројних реаговања?
Саговорник Спутњика, саветник председника Привредне коморе Србије (ПКС) Ненад Ђурђевић, није могао да процењује, али је рекао да је тим поводом ПКС данас упутила писма на више адреса.
„Ми смо данас писали и европским институцијама и ЦЕФТА секретаријату и Еврокомори и партнерским коморама у ЕУ. Осврнули смо се на сарадњу у региону, на сарадњу две коморе, на нужност несметаног функционисања пословања и економије и економског развоја и видећемо ко може ту да реагује“, рекао је Ђурђевић.
Љајић је оценио да је ово „аларм за хитну реакцију“, пре свега Европске уније, која је својевремено била покровитељ ЦЕФТА споразума.
Реаговала је и портпаролка шефице ЕУ дипломатије Маја Коцијанчич, која је од Приштине затражила да одмах повуче одлуку о повећању пореза од 10 одсто на сву робу купљену како у Србији, тако и Босни и Херцеговини.
Српска предузећа су, по подацима ПКС, прошле године пласирала робу на КиМ вредну 440 милиона евра. Председник косовске привредне коморе Берат Рукићи, међутим, мисли да је реч о бројки од 600 милиона евра, јер им, како каже, север Косова није под контролом.
Српски званичници, како Ђурђевић, тако и председник Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, сматрају да је реч о политичкој одлуци.
Ђурђевић је мишљења да је потез Приштине одраз стања у коме се налази дијалог о нормализацији односа са Београдом, који је по речима Ђурића, оваквом одлуком косовских власти — блокиран на свим нивоима.
„Нужан предуслов за наставак Бриселског дијалога је моментално укидање ове штеточинске и противправне одлуке“, рекао је шеф Канцеларије за КиМ у влади Србије.
Косовски министар спољних послова Беџет Пацоли је, практично, потврдио да је реч о политичкој одлуци и да је то, како је његове речи пренела Слободна Европа, „само прва од одлука којима ће Србија платити цену“.
„Која је сврха споразума ЦЕФТА уколико две државе, Србија и БиХ, одбијају да комуницирају са косовском владом, јер нас не признају као државу, која је једна од чланица те иницијативе коју називамо европском, а која је све осим европске“, упитао се Астрит Панђа из Клуба произвођача Косова.
Објашњавајући реаговање ЕУ које не оставља никакву дилему по питању приштинске одлуке, Ђурђевић каже да је оно одговор на кршење неколико споразума које ЕУ има са Косовом. Оно што обесхрабрује, каже он, то су изјаве појединих држава чланица које се односе уопште на решавање питања Београда и Приштине.
