Јирген Клоп, тренер званично другог најбољег тима Европе, на своју јакну прикачио је Наталијину рамонду, којом се у Србији одаје почаст жртвама из Првог светског рата и тако је одушевио Звездине навијаче у Београду.
Осим Клопа и фудбалери славног Ливерпула носили су Наталијину рамонду, а их нико, што би се рекло није „тукао по ушима“ и тако су исказали поштовање домаћину и одали пошту српским жртвама у Првом светском рату.
Гест педесетједногодишњег немачког стручњака, једног од најбољих светских тренера (и његове чете), показао је да човек може бити победник и у поразу. Чак и да је постао победник и пре него што је његова екипа истрчала на терен.
Што нас враћа најплеменитијем начелу модерног спорта — важно је учествовати.
Клоп је показао да је победник упркос бесу Ливерпулових навијача због неочекиваног пораза у Београду. Неки од њих су приметили да је Клоп повео Шаћирија, другачија би била песма у Београду, али и самом одлуком да изостави из тима швајцарског репрезентативца пореклом са Косова, Клоп је показао да је победник. Макар у категорији фер-плеја.
Јер човек који је плаћен да побеђује и да не бира средства да оствари победу, посебно у Лиги шампиона, и коме ће пораз на „Маракани“ бар неко време бити мрља у каријери двоструког, званичног најбољег тренера Немачке, показао је људскост и поштовање домаћина својим „самоубилачким потезима“.
И чојство, и јунаштво!
Интересантно је да је Клопов гест дошао само неколико дана после „буре на острву“, коју је изазвао српски репрезентативац Немања Матић, који је на првенственој утакмици одбио да носи цвет мака јер није желео да ода пошту војницима НАТО-а.
Иако је, наизглед, поступио супротно Клопу, и Матић је показао да је његов гест више од игре и показао да је и чојек и јунак. Дете које је са 12 година слушало сирене и бомбе како падају по његовом народу није могло да ода почаст агресору. Без обзира на последице.
Зато је, као и Клоп, заслужио да се нађе у неком новом наставку „Примјера чојства и јунаштва“ под условом да се нађе наследник Марка Миљанова.
Кад се подвуче црта, и Матић и Клоп су показали оно што се ретко виђа у модерном фудбалу — људскост. Тамо где се свакодневно врте стотине милиона евра/долара, најтеже је остати човек. А Матић и Клоп су показали да су људи.
Осим што су људи, први пут су, после ко зна колико година, показали и да уплив политике у спорт не мора увек бити негативан.
Њихове политичке акције заслужиле су дубок наклон и поштовање свих људи, без обзира на пол, расу, године, образовање и интересовање за најважнију споредну ствар на свету.
Зато су и рођени победници. Без обзира на резултат.
