У интервјуу за Спутњик, фотограф је испричао како проналази интересантне објекте за фотографисање и шта га је то изненадило код Руса.
Када сте први пут посетили Русију? Какви су били Ваши утисци?
То је било давно, одмах након школе. Године 2001. пријатељ ме је позвао да му се придружим на путовању у Москву. Његова девојка је тада волонтирала у болници у Вихину. Провели смо две недеље у студентском дому. То, наравно, није ни слично посети Кремља и Црвеног трга. Овај стварни, тежак живот у Русији ме је импресионирао. У то време Москва није била иста као данас.
Зашто сте заинтересовани за фотографисање Русије и земаља источне Европе?
Рођен сам у источној Немачкој, која се и дан-данас осећа више „источно“, него западна Европа. Мислим да моје интересовање за те земље потиче још од детињства.
Како комуницирате са мештанима? Да ли сте научили руски током путовања?
У почетку су ми помагали енглески језик и пријатељи, али ми је у одређеном тренутку досадило то што стално морам молити друге да преводе, па сам научио руски језик за кратко време. Осим тога, волео сам да слушам како Руси причају, поготово кад нисам ништа разумео. Сада говорим на руском прилично течно.
А да ли знате нешто о руској култури? Уметност, књижевност, филмови?
У почетку сам мало знао, али касније сам се упознавао са културом онолико колико ми је време дозвољавало.
Чиме Вас је освојила совјетска и постсовјетска архитектура?
Интересантно је видети шта се с годинама мења. У почетку, када сам фотографисао совјетске ентеријере и просторе, ниједан од мештана није схватао зашто то радим. Нико од њих или није хтео или није видео у томе лепоту. Сада је наступило време оживљавања — многе зграде се реновирају, надгледају их и коначно их фотографишу многи руски фотографи.
Како проналазите нова места и објекте за фотографисање? На пример, недавно сте посетили реновирану дрвену кућу у Астрашову у Костромској области, за коју мало људи зна.
Ја стално путујем, читам, претражујем на интернету, слушам. Дрвену кућу у Асташову сам пронашао случајно. Фотографисао сам једну стару руску кућу у близини Костроме и на бензинској станици сам упознао власника куће у Асташову. Он и његова породица су ме позвали у госте. Фотографије из Асташова се не уклапају у мој стил, али је пројекат сам по себи одличан пример за то како све оживљава. Нове руске тенденције теже рестаурацији и способности да се види лепота и вредност у руској историји.
Које је најнеобичније место у Русији где сте фотографисали?
Посетио сам све велике руске градове: Владивосток, Благовјешченск, Хабаровск, Јакутск, Томск, Омск, Новосибирск, Казањ, Самару. Они се архитектонски скоро и не разликују, не постоји посебан стил. Волим Санкт Петербург због класичне лепоте и Москву због њеног еклектицизма, она има свој стил. Знам да провинцијалци не воле Москву, јер се ту увек осећају отуђено. Али за моје фотографије град није важан. Магија се може наћи у било ком делу Русије, а посебно у провинцијама, где и дан-данас има на хиљаде неистражених, нетакнутих места.
Шта Вас је највише изненадило за време путовања по Русији?
Руси су веома гостопримљиви и душевни људи, лако успостављам контакт са њима, што олакшава моја путовања. Скоро сви су заинтересовани за оно што радим. Али највише ме је изненадио таленат Руса за импровизацију и једноставан однос према животу.
Како западна публика реагује на Ваше радове?
Тешко је рећи. Мислим да реагују баш као и ја. Воле руску романтику и необичност.
