Након више од два сата пребројавања гласова за нове дописне чланове САНУ изабрани су Јован Делић са 66 гласова, Зоран Пауновић са 66 и Љубинко Раденковић са 76 гласова, који су примљени у Одељење језика и књижевности.
Тања Ћирковић Величковић са 67 гласова нови је дописни члан Одељења хемијских и биолошких наука, а у Одељење ликовне и музичке уметности примљени су Јелена Јовановић са 79 гласова и Сава Халугин са 91 гласом.
Одељење друштвених наука, које има свега шест чланова, а последњи (Александар Костић) примљен је 2009. године, од пет кандидата тајним гласањем је проширено за два члана — Алпар Лошонц је добио 73 гласа, а Павле Петровић 77 гласова.
У Одељење техничких наука примљен је Влада Вељковић са 72 гласа, а у Одељење историјских наука су примљени Драган Војводић са 83 гласа, Вујадин Иванишевић са 92 гласа и Мира Радојевић са 69 гласова.
Иванишевић је уједно добио и највећи број гласова од свих нових дописних чланова.
Одељење медицинских наука и Одељење за математику, физику и геонауке, најбројнија одељења са по 24 члана, добили су по једног новог дописног члана. У прво је примљена Татјана Симић са 81 гласом, а у друго је примљен Жељко Шљиванчанин са 80 гласова.
Примљени су и сви предложени кандидати за иностране чланове САНУ: Џелал Шенгор (Одељење за математику, физику и геонауке) са 95 гласова; Мирослав Крстић и Мауро Ферари (Одељење техничких наука) са 91 гласом, односно 96 гласова; Еуген Симион (Одељење језика и књижевности) 103, чиме је постао кандидат који је данас добио највише гласова.
Од 18 кандидата за редовне чланове нису изабрани Слободан Грубачић из Одељења језика и књижевности и Велимир Радмиловић из Одељења техничких наука.
У редовне чланове примљени су досадашњи дописни чланови Зоран Радовић, Милан Судар и Миодраг Матељевић (Одељење за математику, физику и геонауке); Горан Петровић, Злата Бојовић и Милован Данојлић (Одељење језика и књижевности); Слободан Милосављевић, Радмила Петановић и Радомир Саичић (Одељење хемијских и биолошких наука); Александар Костић (Одељење друштвених наука); Милош Којић (Одељење техничких наука); Љубодраг Димић (Одељење историјских наука); Зоран Кривокапић, Милорад Митковић и Петар Сеферовић (Одељење медицинских наука); Милица Стевановић (Одељење ликовне и музичке уметности).
Академија је до данас имала 128 чланова (92 редовна и 36 дописних), а њих осморо нису имали право гласа јер годину дана нису учествовали у раду својих одељења. За кворум, односно за спровођење избора било је неопходно присуство 61 члана.
Избору је приступило 110 чланова, а да би кандидат постао дописни или инострани члан САНУ било је потребно да добије 61 глас, а да би дописни члан постао редовни било му је потребно 45 гласова.
Председник Изборне комисије, академик Дејан Поповић рекао је да су се академици враћали поновном гласању, због чега је цео процес трајао више од два сата.
Изборну скупштину је затворио председник САНУ академик Владимир Костић, који је најавио да ће сутра свим одељењима понудити своју оставку.
„Сматрам да сте ми овим избором послали јасну поруку. У току сутрашњег дана сва одељења ће добити моју понуђену оставку на месту председника Српске академије наука и уметности. Ради се о чињеници да имамо потпуно другачија схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. У том смислу биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити Академију“, казао је Костић.
Академици нису били вољни да коментаришу одлуку председника Костића.
Управник Библиотеке САНУ академик Миро Вуксановић је рекао да се, што се тиче избора, није десило ништа неочекивано.
„Отприлике тај број нових чланова Академије је изабран и ранијих година и то је резултат онога што су одељења понудила Скупштини. Жалим што неки људи нису изабрани, јер мислим да би то било добро за Академију, али с обзиром на наш садашњи састав и активност и на људе који су сада изабрани, мислим да неће бити угрожена делатност Академије“, истакао је Вуксановић.
На молбу да прокоментарише Костићеву одлуку, Вуксановић је рекао да је за њега то неочекивано и сматра да његова оставка не може бити прихваћена у Академији.
Писац Горан Петровић, који је данас постао академик, каже да је једном писцу важан сваки осмех сваког читаоца појединачно, као и издавач, уредник, сваки превод, перцепција публике у иностранству.
„То је можда највиша степеница за једног писца — да ли ће у другој средини људи са другим искуством прихватити ту књижевност. Важна је и оваква врста почасти као што је редовно чланство у Српској академији наука и уметности, као што је и у књижевности свака реч важна и свака реченица важна“, рекао је Петровић за Танјуг.
