Аустријске власти ухапсиле су бившег пуковника оружаних снага те земље због основане сумње да је шпијунирао за Русију. Информацију је медијима потврдио и аустријски канцелар Себастијан Курц, прецизирајући да се осумњичени шпијунским активностима бавио од деведесетих година прошлог века све до 2018. године.
Аустријски канцелар је истакао да је покренута истрага чије је циљ да се утврди да ли се ради о истинитим наводима или не, додавши да лично верује да ће се испоставити да осумњичени бивши пуковник јесте шпијунирао у корист Русије.
Потези Беча поводом ситуације са бившим пуковником засновани су на сумњама које нису доказане, навео је дипломатски ресор Руске Федерације. На такво, врло неуобичајено и дипломатији несвојствено понашање одмах је лично реаговао руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Шеф руске дипломатије је критиковао европске партнере Русије што прибегавају „микрофонској“ дипломатији, уместо да се придржавају традиционалног приступа решавања несугласица.
Министар Лавров је истакао да је у свету дипломатије уобичајено да се „када једна земља има одређене недоумице или сумње о акцијама неке друге земље, пре свега по питању угрожавања националне безбедности, тада, у складу са међународним нормама, директно траже разјашњења“.
Шеф Центра за изучавање друштвених проблема националне безбедности Александар Жилин каже за Спутњик да је настала ситуација готово трагикомична.
„Иронија је у томе да је изгледа овај човек, бивши пуковник, имао некакве податке за које ми раније нисмо ни знали, јер више нису актуелни. А сад без шале, заиста сам већ дуже време очекивао неке сличне провокације, јер су зближавање Русије и Аустрије, добра сарадња између руководства две државе и перспективе за јачање даље сарадње — трн у оку непријатеља Руске Федерације. Била је неопходна провокација. Најтужније је што се те афере праве тако ниско, никоме чак не пада на памет да прво провери истинитост оптужби, већ их одмах објављују ’на сва звона‘. Па је тако испало и у овом случају са јадним декицом, који, дубоко верујем, имајући у виду брзину којом напредују технологије, тактике оружаних снага, информациони системи, итд, није ни могао да има сазнања за која га терете“, истиче наш саговорник.
Поводом афере, аустријски амбасадор Јоханес Ајгнер одмах је позван на разговор у Министарство иностраних послова Русије. Међутим, после састанка с руским дипломатама, Ајгнер није желео да открива новинарима садржај разговора, кратко додавши да ће Министарство спољних послова Аустрије касније издати саопштење.
Амбасада Русије у Аустрији такође је одбила да коментарише писања медија, а привремени повереник Русије у Аустрији позван је у Министарство иностраних послова Аустрије. Објављено је да је због актуелног инцидента шефица аустријске дипломатије Карин Кнајсл отказала посету Москви.
Жилин додаје да је циљ ове злонамерне инсинуације да се нанесе дубока штета Русији у међународним односима, као и да је најтужније то што је тај циљ постигнут, јер је отказана посета аустријске министарке спољних послова.
„И то све говори да од момента када Русија почне да успоставља добре односе са неком државом, одједном руководство те државе почне да добија сигнале из САД, из Велике Британије, НАТО-а — сви они врше огроман притисак због сарадње са Москвом. Тако се и државни врх Аустрије нашао у веома непријатној ситуацији. Одавно знамо, а сад и у пракси видимо на шта су све спремни Американци и Британци, како мајсторски подмећу провокације и афере, па чак укључујући и људске жртве, све са циљем дестабилизације ситуације у трећим државама“, истиче руски стручњак.
Александар Жилин објашњава да би још и могао да разуме да се наводно нашао руски шпијун у земљи која отворено ради против интереса Москве, али да не схвата зашто у баш Аустрији, са којом Русија има добру сарадњу, што пак иде у прилог претходном закључку.
„Све некако мирише на умешаност Британаца и Американаца који су у последње време веома активни у смештању различитих афера Русији. Штавише, желим да истакнем да се током преговора и сусрета Владимира Путина са руководством Аустрије фактички могла чути порука да ако, не дај Боже, дође до тога, Русија може војно да помогне Аустрију, јер ту земљу никада нисмо посматрали као непријатеља, већ смо се трудили да развијамо добре односе на релацији Беч-Москва. Зато се не може говорити о шпијунској активности Русије на територији Аустрије“, резигниран је наш саговорник.
Медији су, у намери да додају уље на ватру, помињали и да председник Аустрије Александер ван дер Белен не планира да се састане с руским председником Владимиром Путином на Форуму мира у Паризу, позивајући се на речи представника аустријског председника Рајнхард Пикл Херк. Међутим, тај састанак није ни био планиран, без обзира на актуелну аферу.
Стогодишњица завршетка Првог светског рата биће обележена у Француској у недељу, 11. новембра. На Форуму мира, посвећен том датуму, окупиће се неколико десетина светских лидера и шефова влада, а биће одржане меморијалне свечаности код Тријумфалне капије и других спомен-обележја.
