Историја је показала да људи увек иду тамо где је клима блага и природа широкогруда, зато остаје непознаница шта је то привукло древне народе да се населе на самом северу данашње Русије. Ипак, у крајеве где дан лети траје 21,5 сати, а зими 4, они су се доселили пре више од 3.000 година. То показује и 35 спиралних објеката који су разбацани свуда по острву.
Лавиринти
Једна од загонетки Соловецких острва су камени спирални лавиринти пречника до 25 метара. Сматра се да су то споменици древне цивилизације који се на локалном дијалекту називају „вавилони“.
Већина археолога повезују лавиринте са култом мртвих. Једна од претпоставки је да су они симболизовали границу између света живих и света духова и да су коришћени за конкретне ритуале како би се помогло душама мртвих да оду на онај свет. Постоји и веровање које се наслања на ову хипотезу: лавиринти су били потребни како се душа не би вратила са другог, рајског света у свет живих — душа би требало да се изгуби у лавиринту и врати у рај. Према другој хипотези, лавиринти су коришћени као мамац за рибе.
Осим површине земље и подземље острва је испресецано лавиринтима — током претходних векова створене су мреже подземних тунела које су коришћене у културне, пољопривредне и војне сврхе.
Слични лавиринти се могу видети и у Египту, Грчкој, Италији, Скандинавији, Ирској. Да ли је то доказ да је у питању иста цивилизација?
На карти Русије из средине 16. века коју је направио картограф Антоније Вуд на месту Соловецког острва је насликана минијатура многобожачког комплекса са храмом који је имао облик легендарног Стоунхенџа. Претпоставља се да су га у 17. веку уништили хришћански фанатици.
Соловецки манастир
Према предању, унутар висоравни Секирна на највећем острву архипелага налази се камена пирамида са пролазима и гробницама. На њеном врху између 1420. и 1430. године изграђени су светионик и Преображенски манастир. Основали су га монаси Герман, Зосима и Саватије. Сто година касније, захваљујући привилегијама које му је даровао цар Иван Грозни, постаће велики духовни центар, а након изградње тврђаве и главни бедем на северу Русије.
Колико је манастир био развијен показује да је острво било повезано каналима са других 72 острва. Имао је сопствени млин и електрану, као и јединствени систем грејања где је било довољно ставити у пећ три брезове цепанице и просторија би била топла недељу дана.
Међутим, након Октобарске револуције 1917. године, манастир је био затворен, а монаси отерани.
Од Ивана Грозног до Лењина
Манастир је, поред верских, имао и друге намене. За време Ивана Грозног прославио се по својим тамницама у које су затварани слободни верски мислиоци и политички противници осуђени на доживотне робије. Царски затвор у манастиру је постојао скоро 400 година.
И совјетске власти су користиле манастир у те сврхе. Владимир Лењин је на острву организовао Соловецки логор за специјалне намене. Од оснивања 1923. године, па у наредних 10 година то ће бити најстрожи затвор у СССР-у, али и полигон за тестирање коришћења принудног рада великих контингената затвореника. У том злогласном гулагу живот су изгубилe стотине хиљада затвореника. Само током пет дана 1937. године стрељано је 1.111 затвореника. У том затвору, између осталих, умрли су и академик Дмитриј Лихачов и филозоф Павел Флоренски. Ни Николај Виноградов, први географ који се заинтересовао за проучавање острва, није успео да заврши своја истраживања — био је стрељан.
Становништво је поново кренуло да насељава острва шездесетих година 20. века када је прогон неистомишљеника почео да јењава. Монаси су се вратили и почели да обнављају манастир тек 1990. године. Данас је острво поново једно од места ходочашћа хришћана.
