„Поука не може бити ’један народ против других‘ — то нас обавезује да мислимо о будућности“, главна је порука француског председника Емануела Макрона, коју је упутио пред више од 80 светских државника, на церемонији којом је свет обележио век од окончања Првог светског рата.
У Паризу, испред Тријумфалне капије, лидер Француске је подсетио да се Европа „умало сама уништила у паклу који је гутао војнике, којој год војсци да су припадали“ и упозорио да се „данас јављају демони из прошлости, спремни да поново сеју хаос и смрт“.
Према речима историчара Предрага Марковића, нема никакве замерке Макроновом говору. Међутим, питање је шта је урађено са поукама из Првог светског рата.
„Југославија је и направљена да буде земља која превазилази верске и етничке мржње, да буде земља слоге и стабилности у једном тако узбурканом региону као што је Балкан, а тај симбол мира и сарадње они су деведесетих година — уништили. Тако да је те ’демоне прошлости‘ које Макрон помиње својом површношћу и глупошћу пробудила управо Европска унија, тиме што је олако пустила да се две земље које су биле симбол мира после Првог светског рата и пут за слогу, сарадњу и будућност —Чехословачка и Југославија — растуре“, категоричан је Марковић.
И некадашњи дипломата Зоран Миливојевић за Спутњик оцењује да је говор француског председника пун лепих речи, али да недостају — дела.
„Нажалост и данас, у време када гледамо дела, нарочито неких од најмоћнијих држава, и када имамо у виду да се и даље примењује сила, да се не поштује право, да доминирају санкције и притисци, видимо да све то не потврђује оно о чему председник Француске говори и на шта апелује. Француска је велика сила, стална чланица Савета безбедности, и као таква, дели одговорност за све то. Ја бих био срећан, а верујем и сви ми, када би то о чему прича председник једне велике силе заиста било документовано конкретним делима“, напомиње Миливојевић.
Ми смо, како наводи, данас ипак сведоци и притисака и бројних локалних ратова.
„Треба се само сетити уништених држава као што су Либија и Сирија, а да не причам о агресији великих сила на нашу земљу, која је била победница Првог светског рата, а и у Другом светском рату била на правој страни. До те агресије је дошло и мимо права и мимо свега онога на шта апелује Макрон“, примећује Миливојевић.
Коментаришући скандал око распореда седења лидера који је обележио свечаност у Паризу, а где се косовски председник Хашим Тачи нашао у другом реду, одмах иза Емануела Макрона, Доналда Трампа, Владимира Путина и Ангеле Меркел, искусни дипломата каже да га није убедило објашњење организатора да су представници земаља седели по абецедном реду.
„Неубедљиво је објашњење да се Косово и Хашим Тачи уопште нађу на том скупу, а још мање је убедљиво да на било који начин равноправно учествују у тој церемонији са државама, силама победницама Првог светског рата, које су пре свега заслужне за победу. Потпуно је непринципијелно да се тако поступи, јер се не може по абецедном реду третирати присуство земаља и њихових представника. Први критеријум мора да буде оно што је суштина, а то су силе победнице које су заслужне за овај велики дан у историји“, примећује Миливојевић.
Како додаје, Тачијево присуство иза кључних светских лидера представља и некоректан став домаћина Француске према Србији, тим пре ако се има у виду вековно пријатељство двају народа и све оно чиме су две земље допринеле завршетку Првог светског рата, као и све оно у шта се Французи куну када је реч о учешћу Србије у Првом светском рату, укључујући сарадњу на Солунском фронту и заједнички допринос овом великом историјском датуму.
„У том смислу имам једну дозу резерве и мислим да је данашња француска политика према Србији некоректна и неискрена. Мислим да се ради о својеврсној политичкој интенцији на линији залагања да се та косовска независност потврди на сваки начин. То смо видели, како данас, тако и по ставу Француске да ће подржати улазак Косова у Интерпол на сваки начин и по сваку цену“, напомиње Миливојевић, уз опаску да му то као грађанину Србије смета.
Чињеницу да се председник самопроглашене Републике Косово у Паризу нашао одмах иза највећих светских лидера историчар Предраг Марковић пак види нешто другачије.
„Понавља се глупост и површност бирократа у Француској. Као што је Бадинтерова комисија олако поставила основе за разбијање Југославије и грађански рат, тако су сада они увредили српски народ без икакве потребе. Што би рекао Маркс: ’Историја је једанпут трагедија, а други пут је фарса‘. У том смислу, оно што је било трагично у случају Бадинтерове комисије сада је једна протоколарна брљотина. Ту нема неке зле мисли, него нема никакве мисли. Дакле, они нису нешто лоше мислили Србима, него нису уопште размишљали“, уверен је Марковић.
Како каже, управо на таквим, церемонијалним примерима, види се сва озбиљност једне државе.
„Сетимо се како су у Москви обележили Девети мај и ко је марширао у Пуку бесмртних са Владимиром Владимировичем. То су била два народа — један који је дао највеће жртве и које је представљао Бењамин Нетанијаху, а други народ, Срби, после Совјета дао је највише бораца. Ту се, дакле, види да су озбиљни људи размишљали како та церемонија треба да изгледа“, закључује Предраг Марковић за Спутњик.
