Швајцарски сенатор Дик Марти, бивши специјални известилац Савета Европе и аутор извештаја о трговини људским органима на Косову, с правом је забринут да би потенцијални сведоци у будућим процесима пред Специјализованим тужилаштвом могли да буду убијени, ако их косовска полиција и Еулекс не заштите, слажу се саговорници Спутњика, председника Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије Милован Дрецун и адвокат Горан Петронијевић.
Дрецун каже да су страховања оправдана, имајући у виду искуство са Међународним судом у Хагу.
„Нарочито због случаја Рамуша Харадинаја, где су многи сведоци на волшебан начин или извршили ’самоубиство‘ или страдали у неким сумњивим аутомобилским несрећама. Из овога је јасно да максимална пажња мора да се посвети сведоцима, посебно из редова Албанаца“, наглашава Дрецун.
Наш саговорник жели да верује да је Специјализовано тужилаштво научило лекције и да неће поновити грешке из Хашког трибунала, већ да ће радити да Механизам за заштиту сведока буде много ефикаснији.
„С друге стране, држава Србија ће учинити све што може да помогне у заштити потенцијалних сведока. Страховања јесу оправдана и зато је битно да у овој фази идентитети сведока остану заштићени,“ додаје он, не желећи да открива начин на који ће држава Србија бити укључена у заштиту сведока.
Дрецун сматра да Хашки трибунал и Специјализовано тужилаштво не могу да се пореде, јер ће Специјализована судска већа судити за злочине особама из редова терористичке ОВК, дакле, тематски је одређена област у којој ће се кретати — бавиће се злочинима које су починили терористи ОВК.
„Надамо се да ће сада све бити ефикасније, иако је прошло много времена, али из контакта који имам са Специјализованим тужилаштвом видим да они јесу посвећени послу који раде, спроводе истраге и прикупљају документацију, обезбеђене су им финансије да могу да раде и очекујем да ће бити подигнуте оптужнице без политичког притиска, односно да неће бити привилегованих и амнестираних из неких политичких разлога“, наводи наш саговорник.
Оно у шта ипак, како каже, не може да буде сигуран јесте квалитет оптужница које ће бити подигнуте, а посебно не у понашање Судских већа — то ће се видети тек када суђења почну. Дрецун напомиње да има особа као што је Рамуш Харадинај, коме не може бити суђено за оно за шта му је већ суђено у Хашком Трибуналу, а оно за шта му није суђено се поставља питање квалитета доказа који постоје.
„Генерално, Харадинају, али и осталима као што су Тачи, Љимај и тако даље, може да се суди по командној одговорности за зоне које су они покривали као терористички команданти ОВК. С обзиром на спремност Специјализованог тужилаштва да оптужнице заснива на командној одговорности, рекао бих да би Харадинај, али и други лако могли да се нађу на тим оптужницама“, верује Дрецун.
Он подсећа је Дик Марти у свом извештају највише пажње посветио дреничкој криминалној групи, чиме је идентификовао починиоце злочина или оне који су одговорни за исте. Што се Србије тиче и радне групе у оквиру Одбора који води, додаје Дрецун, направљена је систематизација злочина по зонама одговорности које су постојале у терористичкој ОВК. То ће умногоме олакшати да се дође до команде структуре од главних, па до оних који су били испод њих.
С обзиром да је Дик Марти свој извештај, на основу којег је Специјализовано тужилаштво за злочине ОВК и формирано, засновао и на ономе што је бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте изнела у свој књизи, поставља се питање да ли би и она могла да се нађе као сведок против злочинаца ОВК.
Адвокат Горан Петронијевић каже да то зависи од тога на који начин је дошла до материјала за своју књигу — да ли је то материјал који је имала током свог мандата или касније. У сваком случају, он верује да би Специјализовано тужилаштво могло да позове Карлу дел Понте на суд.
„Она би евентуално могла да буде и окривљена за прикривање и ометање правде, јер она треба коначно да изађе и да каже ко је то њој забрањивао да износи доказе? Да ли је то била аутоцензура где би она онда требало да одговара, или јој је то неко наређивао… Ако јесте да видимо ко, како би се тачно знало ко није дозвољавао да се процесуирају злочини ОВК у Хагу, док је имала мандат, и да онда они буду процесуирани“, каже Петронијевић.
Он уопште не верује да су за заштиту сведока довољни Еулекс и косовска полиција, већ је уверен да би сведоци требало да буду под међународним надзором, то јест судом. Подсећа и да је у Харадинајевом случају чак 13 сведока волшебно настрадало, као и да то никоме тада у Хагу није било сумњиво.
„Ако будемо чекали да Еулекс и КПС чувају сведоке онда су они унапред мртви. Ако буде оптужен неко од ’главних крупних риба‘, њих одмах треба ставити у притвор. Изоловати их потпуно да немају могућност да утичу на те сведоке“, упозорава Петронијевић.
Наш саговорник врло мало верује да овај суд може да истера правду на чистац, а тај суд му све више личи на механизам застрашивања непослушних Албанаца од стране њихових савезника. Европи одуговлачење са почетком рада тог суда не одговара.
„Вашингтон стоји иза тога. Све се опет своди на политику. А чим је политика до те мере умешана, имам велику сумњу да тај суд неће ништа да уради. Тај суд не може да функционише, јер тврдим — Вашингтон то не дозвољава! И то зато што треба да процесуира њихове ратне савезнике, савезнике у злочину. А ако њих притворе онда они могу да проговоре и да кажу ко их је штитио, давао налоге… Шта је Ричард Холбрук радио тамо у време када је ОВК од терористичке организације постала ослободилачка? Ко га је послао? Колико су и од кога добили оружја? Ко су им били инструктори? Колико је ОВК војника било у првом контингенту НАТО-а који је ушао на Косово? Дакле, колико је ОВК терориста било тада у униформама НАТО снага?“, питања су за које Петронијевић верује да би се добили одговори ако би се пред судом нашле „крупне рибе“ из албанског политичког миљеа.
Управо из тих разлога Петронијевић није оптимиста да ће тај суд имати позитиван биланс и у том контексту потпуно дели бригу Дика Мартија. Према његовом уверењу, момент кад је Дик Марти позван да се огласи на ову тему је нека врста притиска Европе на албанске лидере, али и сугестија Америци да се не меша.
Иначе, према Мартијевим тврдњама, Косово не може да има политичку и економску перспективу уколико земљу воде осумњичене, корумпиране особе и мафијашки криминалци.
