НАТО не планира да распоређује нуклеарне ракете у Европи

„НАТО нема намеру да распоређује нове нуклеарне ракете у Европи. Као алијанса посвећени смо безбедности и заштити свих савезника. Позивамо Русију да обезбеди поштовање и да се врати у конструктивни дијалог са Сједињеним Америчким Државама о Споразуму о ликвидацији ракета“, истакао је Столтенберг.

Истовремено, Столтенберг је оптужио Русију да развија нове ракетне системе који би потенцијално могли да носе нуклеарно пуњење.

​„Распоређивање руских ракета представља претњу Споразуму. Русија је током много година развијала, производила и испитивала нови систем: ССЦ-8 (9М729 према руској класификацији). Ове ракете су мобилне и тешко се прате. Оне могу да носе нуклеарно пуњење, што снижава праг нуклеарног сукоба“, истакао је он.

„Позивамо Русију да обезбеди усаглашеност (Споразума о ликвидацији ракета) и врати се дијалогу са Сједињеним Америчким Државама“, додао је он. Према речима генералног секретара НАТО-а, САД у потпуности испуњавају своје обавезе у оквиру овог споразума.

Сфере утицаја

Осим тога, у свом говору Столтенберг је констатовао да су Русија и Европа дужне да одустану од саме тезе о сферама утицаја, с обзиром на то да свака земља има право да самостално доноси одлуке.

„Русија мора да напусти идеју о сферама утицаја. У Русији постоји одређено схватање да велике државе имају одређено право да одлучују шта могу да раде њихови мали суседи. И да будем искрен, понекад се суочавам са сличним аргументима и у Европи! Ја то не разумем и не признајем“, коментарисао је генерални секретар НАТО-а.

„Ако се слажете с тим, слажете се са светским поретком у ком велике државе одлучују шта треба да раде мале, а ми не желимо такав светски поредак. Зашто морамо да тражимо дозволу Русије да у НАТО примимо Летонију, Литванију и Естонију? То нема никаквог смисла, јер су то три суверене независне државе које желе да се прикључе НАТО-у“, сматра он.

„Ако Швеђани изјављују да не желе да се придруже НАТО-у, у потпуности поштујем ову одлуку, осим ако, наравно, не желе да се придруже непријатељу“, у шали је додао Столтенберг. 

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је 20. октобра да Сједињене Америчке Државе намеравају да иступе из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков назвао је ову одлуку опасним кораком, а Вашингтон су такође критиковали и у Берлину и Пекингу. Истовремено је САД подржала Велика Британија, а НАТО је саопштио да је за Трампову одлуку одговорна Русија која, према оцени Алијансе, вероватно нарушава Споразум. Москва категорички негира ове оптужбе и за нарушавање оптужује Вашингтон.

Споразум о ракетама средњег и кратког домета потписан је 8. децембра 1987. године, током посете совјетског лидера Михаила Горбачова Вашингтону. Споразум је прво обухватао класу ракетног наоружања домета од 500 до 1.000 и од 1.000 до 5.500 километара, укључујући ракете Р-12 и Р-14, које је СССР 1962. године разместио на Куби, што је изазвало Карипску кризу.

Модернизација Бечког документа

Генерални секретар НАТО-а сматра и да се Русија понаша неконструктивно када је у питању модернизација Бечког документа.

„Свака земља, укључујући и Русију, има право да организује војне вежбе, али нам је потребна транспарентност и предвидљивост, механизми за комуникацију, а то се подрива чињеницом да Русија није конструктивна у погледу модернизације Бечког документа“, рекао је Столтенберг.

Он је додао да Русија није позвала ниједног савезника НАТО-а како би они посматрали њихове војне вежбе од времена завршетка Хладног рата.

НАТО је раније позвао Русију да помогне у модернизацији Бечког документа ОЕБС-а о мерама изградње поверења и безбедности. Алијанса предлаже да се обезбеди посматрање изненадних провера борбене готовости које спроводи Русија.

Бечки документ из 2011. предвиђа широку размену информација о војним снагама, планирању одбране и војним буџетима. Земље ОЕБС-а такође се међусобно информишу о одређеним видовима војних активности, позивају посматраче и врше инспекције. Сврха документа је додатно јачање поверења и безбедности међу земљама-учесницама (ОЕБС укључује 57 земаља у Европи, Азији и Америци).