Без обзира на то што се питање о распуштању ОПЕК-а засад не разматра озбиљно, постоје мишљења да би ОПЕК могао да замени савез Ријада и Москве.
Међутим, Дмитриј Адамидов, независни аналитичар за енергетику, сматра да је овде реч о спекулацијама.
„То не значи да ће Саудијци то истраживање стварно и да спроведу. На ту тему има много спекулација. Тим пре што се та вест појавила у једном кључном тренутку — за време америчких избора и заседања ОПЕК-а +, на ком је требало да се реши питање смањивања производње нафте. Нормално је да се пред такве догађаје појављују гласине у стилу ’Хиљаду и једне ноћи‘. То апсолутно не значи да су Саудијци за то заинтересовани. У сваком случају, мислим да је то ’фејк‘, јер чак и ако спроводе нека истраживања, они то неће објављивати на сва звона“, каже за Спутњик руски аналитичар.
Адамидов такође наводи да ОПЕК има одређене проблеме повезане са лошом дисциплином, борбом за власт унутар картела и различитим интересним групама, али сматра да то „апсолутно не значи да треба да дође до распада те организације“.
Међутим, он сматра да Саудијска Арабија заједно са Русијом без других чланова ОПЕК-а не може озбиљно да утиче на тржиште нафте, чак и поред чињенице да су оне највећи произвођачи нафте у свету — удео Саудијске Арабије у укупној светској производњи нафте је 12,8 одсто, а Русије — 12,6 одсто.
„Природно је да се у глави увек праве разне опције, да се разматрају варијанте и да се о њима размишља. Ако би се на месту ОПЕК-а појавио други картел, који би на пример чинили Русија, Саудијска Арабија и Иран, иако их је тешко замислити у једном ’чамцу‘, неће се ништа променити. С друге стране, треба имати у виду да се тржиште нафте трансформише. Русија почиње да у трговини са Кином нафту обрачунава у јуанима, са Европом у еврима. Пре пет година је то било немогуће замислити. Могуће је да ће ускоро бити онако како је било шездесетих — да слободног тржишта уопште не буде, већ ће постојати ригидно повезивање добављач—потрошач. До стварања ОПЕК-а, Американци су просто улагали новац, узимали нафту и одлазили са одређене територије“, каже Адамидов.
Међутим, има и оних руских експерата који сматрају да би савез Ријада и Москве могао да уздрма тржиште, а уједно тврде и да је ОПЕК „давно умро“. Друга ствар је, како кажу, то што се трансформисао у ОПЕК+, у чији састав су ушле Русија и неке друге земље-извознице нафте. Та трансформација се догодила природним путем и није резултат никаквих забрана или америчких антимонополских закона.
Како објашњавају, утицај „традиционалног ОПЕК-а“ је ослабио зато што је картел престао да даје више од половине светске производње нафте, што значи да је престао да утиче на тржиште, стварајући баланс између понуде и потражње.
Ради се о томе што је сваки члан ОПЕК-а, без обзира на то колико производи, значајан. Чак и мали произвођач може да направи преседан игнорисањем квота и да подрије све договоре ланчаном реакцијом.
Експерти истичу да правила игре на тржишту морају да постоје. Другим речима, ако би се само Саудијска Арабија и Русија договориле о даљем смањењу производње, а остали радили оно што желе, онда би цена нафте драстично пала.
Све би то, како кажу, довело до борбе на тржишту међу произвођачима око цена. Од те ситуације профитирали би купци нафте, на првом месту САД, као највећи потрошач „црног злата“.
Русија и Саудијска Арабија, као велики играчи, чине основу ОПЕК-а +, али Иран, који не производи и не извози тако много, није ништа мање важан с политичке тачке гледишта. Како објашњавају експерти, управо Иран све договоре може да доведе у питање. Ако се Техерану, док је под америчким санкцијама, не свиди то што друге чланице ОПЕК-а преузимају његов удео на тржишту и реши да изађе из ОПЕК-а +, могу настати проблеми тј. Иран може да поткопа цео договор.
Иако има наговештаја да би тржиште нафте могло да се суочи са новим потресима и шоковима, Адамидов очекује да ће цена нафте остати стабилна, мада истовремено напомиње да то зависи од више фактора, пре свега (гео)политичких.
„Да би индустрија могла да надокнади резерве, садашња цена од 70-80 долара је оптимална за баланс, зато што је јефтиних залиха све мање, а ова цена омогућава индустрији да ради лагано и привлачи инвестиције. Цене могу да варирају, расту и падају, услед неких геополитичких превирања, трговинског рата и сл. Мислим да ће до 2040. године цена нафте у просеку остати на овом нивоу. Друга ствар је ако се буде ишло на поделу тржишта, што би довело до тога да за 10 година у Америци имамо цену у доларима, у Азији у јуанима, а у Европи у еврима. То би значило да неће бити никаквог јединственог тржишта. Свеједно, то би такође довело до дугорочне равнотеже, да произвођачи могу мирно да производе и инвестирају, па био цео посао ишао прилично глатко“, каже Адамидов.
Подсетимо, „Волстрит џурнал“ је објавио да је Саудијска Арабија затражила да се анализира могућност распада ОПЕК-а, а амерички лист ту иницијативу повезује са припремом закона у САД против картела познатијег као НОПЕК, чији је циљ да се америчким судовима да надлежност да воде антимонополске случајеве на рачун држава-чланица ОПЕК-а и других држава које учествују у „завери“ картела на нафтном тржишту. Међутим, према речима шефа Центра за нафтна истраживања „Краљ Абдулах“ Адама Семинског, закон са тим нема никакве везе.
Други извори наводе да саудијске власти засад не разматрају озбиљно питање распуштања ОПЕК-а, у ком Краљевина има доминантан положај већ 60 година. Прави повод за проучавање тог питања је страх да потражња за нафтом може да опадне толико да картел престане да игра ранију улогу на тржишту, а да би као алтернатива могао да се појави савез Ријада и Москве.
Семински наводи да, без обзира на то што се питање о распуштању ОПЕК-а засад не разматра озбиљно, Ријад већ сумња у то да ће картел постојати још дуго, јер Саудијска Арабија и Русија могу заједно да утичу на тржиште.
