Мој деда, који је служио Француској у Солуну, сигурно се преврће у гробу: имао је велико дивљење према Србима, нашој браћи по оружју. Шта смо урадили да имамо овако необразованог председника?
То је апсолутна срамота, без обзира да ли је у питању намера или грешка, у сваком случају је жалосно.
1,2 милиона погинулих од популације од 4,5 милиона, 1/3 српског становништва. Од тога 63 одсто мртвих су мушкарци. Међутим, ништа ме не изненађује. То су исто урадили и са Путином на комеморацији у Аушвицу. Земља која је ослободила Аушвиц, није позвана.
Ово су само капи у мору порука којима грађани Француске коментаришу текст заменика главног уредника „Фигароа“ Жана Кристофа Буисона, угледног публицисте који је под насловом ’Србија неправедно понижена‘ критиковао протокол Јелисејске палате на обележавању Дана примирја у недељу у Паризу.
У изузетно оштром осврту, француски новинар констатује да је Француска погрешила, заборавила старог ратног савезника и таксативно наводи све заједничке победе и везе двају народа.
Поред тога што је важан, јер говори где је Србији било место на том догађају, коментар „Фигароа“ показује још једну изузетно важну чињеницу, да за то није одговорна Француска, већ њена политичка елита. Јер Француска није само Јелисејска палата, ни Емануел Макрон, ни његов кабинет.
То се донекле могло закључити чак и из хитне реакције француског амбасадора у Србији, који је пожурио у јутарњи програм једне београдске телевизије да се извини српском председнику и народу.
То је, шокирана понижењем Србије, јасно показала и лидерка Националног фронта Марин ле Пен, која је француску јавност подсетила да председнику Косова није било место иза председника њене земље и да је Србија у Првом светском рату изгубила четвртину становништва.
Иако је коментар „Фигароа“ стигао два дана након што је Србија понижена, Ненад Благојевић, франкофони новинар и власник агенције која организује путовања Француза у Србију, каже да је тај текст изузетно важан не због нас, већ због француске јавности. Оно што сте прочитали у „Фигароу“, јесте нешто што врло често чујем од туриста, обичног света који долази из Француске, каже Благојевић.
„Једна верзија историје и садашњости света је приказана на француској телевизији, а друга је она коју живе. Као новинар и водич за Французе, слушам свакодневно верзију из стварног живота. Мислим да је коментар у ’Фигароу‘ ту ’другу страну‘ у Француској, политичаре, људе који воде ту земљу, затекао. Доживели су га као хладан туш, јер није обичај у Француској да се овако директно стане, могу слободно да кажем и просрпски, односно, да неко исприча нашу верзију историје“, каже Благојевић.
Он додаје да Французи који желе да дођу у Београд, иако немају много информација о Србији, имају прву нит која је изузетно важна и јака — предања из Првог светског рата. Најчешће долазе из Марсеља и знају да у центру њиховог града постоји споменик који има једнаку важност као Споменик захвалности Француској у Београду, каже Благојевић.
„Апсолутно знају где долазе, причу о нашем пријатељству чули су од бака, дека или родитеља. Они врло објективно прате медије и знају шта се тренутно дешава на Балкану и како се то представља у њиховим медијима. То су људи који не наседају на медијске приче које су антисрпске и представљају Србију у врло лошем светлу“, истиче Благојевић.
Међутим, наш саговорник додаје да је ипак неопходно да Французима говори о важним чињеницама из новије историје којих нема у медијима. О усташким злочинима, операцији Олуја, а посебно о НАТО бомбардовању СР Југославије. Тек на том последњем примеру јасно им је у каквој су били блокади, углавном не знају да је њихова земља уопште учествовала у бомбардовању Србије, каже Благојевић.
„Није им пријатно када причамо о лошим стварима у којима је Француска учествовала, поготово када споменем осиромашени уранијум. То осећам, они не воле неправду, не воле агресију, буде им жао што је њихова земља у свему томе учествовала. Међутим, водио сам и високе функционере партије Марин ле Пен, а они апсолутно познају чак и историју породице Карађорђевић. Они имају врло јасан став, не слажу се са политиком Француске у последњих тридесетак година. Обични људи, чак и они који су изричито за Макрона, у Србији се освесте“, каже наш саговорник.
Благојевић сматра да је због лоше климе, створене због неприкладног односа протокола Јелисејске палате према председнику Србије, која је резултирала скрнављењем споменика пријатељству двеју земаља, важно рећи да угледни публициста Жан Кристоф Буисон није једини интелектуалац који се годинама бори за праву истину о Србији и њеним везама са овом земљом.
„Постоји још доста занимљивих професора, један од њих је Алексис Труд. То су Французи који се труде да историја буде представљена онако како треба. Који довољно познају француско-српску историју и пријатељство. Кроз моје туре до сада је прошло више од хиљаду Француза, само једна породица је била више окренута ка Косоварима, они их тако зову, само они су примили избеглице са Косова“, каже Благојевић.
Буисон, унук Де Головог саборца и новинар који је написао „Роман о Београду“ и обећао да ће се одрећи титуле амбасадора Унеска, уколико Косово буде примљено у ову организацију, сигуран је да ће на крају ове приче Француска бити понижена.
Чаша жучи иште чашу меда, а прилику да је председнику свих Француза понудимо и да их смијешане најлакше попијемо, имаћемо већ у децембру, када Емануел Макрон буде посетио Србију. Испиће се заједнички, у спомен на некадашње Французе и Србе и њихове потомке.
Буисон је у праву, Београд ће показати да поштује потомке својих ратних другова, како се дочекују савезници, браћа по оружју и антифашистичкој традицији.
