Тачи је овај сусрет представио као велики помак за Косово, док Харадинај, с друге стране, најављује повећање већ повећаних такси на увоз српске робе на Косово, иако се томе противе и Немачка и цела Европска унија, што потпуно зауставља бриселски дијалог.
Харадинај сусрет Тачија и Путина види у позитивном светлу „само ако је био уз благослов савезника Косова — Америке“. У супротном, најављује да ће од парламента у Приштини затражити да се гласа о смени Тачија са места председника Косова — ако би он потписао споразум са Србијом који доводи у питање територију Косова.
Подсећања ради, сукоб политичке елите у Приштини траје од тренутка кад је поменута опција разграничења или размене територије са Београдом, а одлука Приштине (Харадинаја) да уведе таксе на српску робу, преговоре Београда и Приштине буквално довела у ћорсокак.
Сад се поставља питање да ли ће се и како они наставити ако два кључна политичка играча Приштине, Харадинај и Тачи, играју „игру престола“ зарад политичких поена на унутрашњем плану. Или је у питању нешто друго?
Политиколог са Косова Неџмедин Спахиу сматра да Харадинај верује да је неки договор између Запада, Србије уз амин Русије већ направљен.
„Што се тиче Харадинајеве реакције, то су реакције човека који је остао ван те игре и који вуче очајничке потезе. Он види да губи у сукобу са Тачијем. Изгубио је и већину у парламенту, тако да покушава да има какво оправдање у случају да му влада падне. Зато повлачи потезе који су популарни код бирача на Косову“, објашњава Спахиу.
Александар Стојановић, аналитичар са Косова и Метохије, каже да све што се дешава на унутрашњем политичком плану у Приштини, није ништа ново или нешто што већ није виђено, а посебно се то односи на латентни сукоб Тачија и Харадинаја.
„Читаво друштво на Косову је у великој кризи, пре свега у економској а онда и у кризи која се огледа у решењима владе која је доста пасивна у протеклих годину и нешто. Многи је виде као слабу, али она очито успева да преживи све ово време и мислим да још неко време неће пасти без обзира на околности, зато што међународној заједници то не иде у прилог“, сматра Стојановић.
Сукоб између Тачија и Харадинаја он види као њихову борбу за политичку позицију у немогућности да дају боља и квалитетнија решења.
„Рекао бих да ће то надигравање између њих двојице да траје до даљег. Не мислим да ће се ишта озбиљније десити на тој релацији докле год је ту међународна заједница, која је на Косову присутна као јак преговарач између ове две стране. Према томе, колико год се они званично препуцавали, ипак и те како слушају и коригују своју политику са, пре свега, америчком администрацијом“, истиче наш саговорник.
У сваком случају, Тачи после сусрета са Путином живи својих пет минута у медијском простору на Косову, док аналитичари блиски Харадинају упорно покушавају да објасне да је Тачијев сусрет са Путином потврда да Запад и ЕУ нису довољни за решавање косовског питања.
