Сезона самита у Азији је у пуном јеку – 13. новембра је у Сингапуру одржан самит Заједнице земаља југоисточне Азије и Русије (АСЕАН), а 14. и 15. се у тој истој земљи одржава и Источноазијски самит. Након тога, лидери се селе у Папуа Нову Гвинеју, у најсиромашнију земљу тог региона, где ће бити одржан самит Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК).
Како је руски председник Владимир Путин рекао у свом говору на самиту АСЕАН-а, Москва велику пажњу посвећује овим скуповима, а резултати показују да економске везе између земаља-учесница расту – само прошле године трговинска размена Русије са АСЕАН-ом повећана је за 35 одсто, док је обим узајамних инвестиција премашио износ од 25 милијарди долара.
Када је реч о Америци, први председник који је уопште одлучио да присуствује овим самитима био је Барак Обама, још 2011. године, након чега је сваке године свог мандата долазио како би успео да успостави чвршће односе са земљама региона, али и да у њима пронађе нове савезнике. Међутим, Трамп ову Обамину традицију није наставио, што су многи амерички медији оценили као могућност да Русија и Кина додатно ојачају своје пословне везе са тим регионом.
Политички аналитичар Александар Асафов сматра да је ипак преурањено доносити било какве закључке о томе да ли ће одсуство Трампа донети неку корист Москви и Пекингу, али да је свакако битно споменути да би он својим присуством могао да унесе својеврсну неслогу, јер Трамп, показало се, има такав обичај, али и задатак.
„На пример, он би могао да објасни Русији да јој је Кина заправо проблем, а не савезник, као и да САД нису руска главобоља, него Пекинг, али да цео тај проблем још није довољно изражен, те да је савез Москве и Пекинга опасан. То пишу и различити амерички аналитички институти, то говоре и одређени амерички политичари, па чак и сам Трамп. Наравно, имајући ово у виду, може се направити закључак да ће заиста и Русији и Кини бити лакше без присуства Трампа“, оцењује.
Истовремено, Никита Маслеников са Института за савремени развој тврди да није толико неопходно присуство Трампа на овим скуповима, будући да ће тамо америчке интересе заступати потпредседник САД Мајк Пенс, који се већ налази на турнеји по земљама Азијско-пацифичког региона.
Како објашњава, Пенс на турнеји заступа нову америчку иницијативу коју та земља развија заједно са Јапаном и Индонезијом. Реч је, наставља он, о новом америчко-пацифичком партнерству, пре свега између Индије, Индонезије и Јапана, који су веома активни у овим преговорима.
„Зато је неопходно истаћи важност руског присуства на самитима, јер је Азијско-пацифички регион веома важан за Москву, будући да се центар светске пословне активности окреће ка Истоку и рекло би се да ће ова тенденција трајати деценијама. Присуство Путина омогућава Русији да види где је њено место, да упореди своје активности са овим што други раде“, образлаже.
Са друге стране, иако ће Русија учешћем на овим самитима додатно учврстити пријатељске и економске везе са земљама Азијско-пацифичког региона, могући изостанак руске делегације са Светског економског форума, који се сваке године одржава у Давосу, може донети Русији одређене проблеме.
Наиме, организатори овог форума одлучили су да не позову руске бизнисмене који су обухваћени америчкиим санкцијама, а пре свега је реч о Олегу Дерипаски, Биктору Векселбергу и Андреју Костину. С тим у вези огласио се премијер Русије Дмитриј Медведев који је рекао да у случају да организатори не промене своју одлуку, руска делегација би могла у целости да изостане са форума.
Маслеников сматра да, иако је то званични став руског премијера, Русија ће ипак на Давосу бити и те како присутна и представљена на начни на који то приличи, јер се управо преко пословних веза и бизнис контаката шаље став земље, иако њена званична делегације одсуствује. То је, како каже, стандардна процедура, када нема могућности да се важне поруке саопште званичним путем, онда се то обично чини преко пословних канала или стручне заједнице.
„Међутим, потребно је сачекати и предстојеће преговоре између Путина и Трампа у Буенос Ајресу на самиту Г20, јер ће тада можда бити речи и о одређеним новим концептима будућих ставова САД, како би их чули и разумели организатори самита у Давосу“, закључује Маслеников.
