Бивши дипломата др Зоран Миливојевић, у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“, каже да је Тереза Меј на мукама и да то показује колике су разлике не само у Конзервативној странци, већ уопште у Уједињеном Краљевству.
„Мејова више не може назад, а централно питање је под којим ће се то условима десити, јер смо видели да се кључни људи на функцијама око тога не слажу. Оставку је поднео и министар који је водио преговоре, а видимо да једно конзервативно крило те странке не може да се сагласи са брегзитом. Они сматрају да би Британија требало тотално да изађе из ЕУ, дакле нису ни за какве уступке“, каже дипломата.
Миливојевић оцењује да они сматрају да Велика Британија треба да се посвети сопственој политичкој стратегији и да се врати на светску цену као једна од водећих светских сила.
Ипак, тај дипломата наглашава да постоји лоби који има у виду економске ефекте, с једне стране, и питање границе са Ирском, са друге, која може да доведе до распада Уједињеног Краљевства.
„Тереза Меј сада нема одступницу, она је водила те преговоре и сада је већ заказан и ванредни Савет Европске уније који ће то прихватити. Сада чекам да се огласи Борис Џонсон и још по неки од тврдих Енглеза да видимо шта ће то значити. У сваком случају, ствар се компликује и на британској унутрашњој страни, али по питању изласка те земље, имајући у виду шта се дешава у ЕУ,“ каже Миливојевић.
Да је веома компликована политичка сцена у ЕУ говори и податак да је управо истекао ултиматум да Италија повуче свој предлог буџета.
Миливојевић подсећа да Италија није ништа учинила супротно правилима Уговора из Мастрихта, према којем је понудила буџет који има дефицит мањи од 3 одсто, али ни то неће да прихвате у ЕУ пре свега због тешкоћа које постоје у еврозони.
„Влада Италије нема одступницу, јер је то њихова политичка платформа и они би себе довели у ситуацију да би, када би донели одлуку да то промене, у исто време поднели оставке. С друге стране, Брисел такође нема неки маневарски простор и мислим да ће учинити услугу Италијанима, али све то показује какво је стање у Европској унији и шта нас чека“, каже бивши дипломата.
Наш саговорник додаје да ће избори за Европски парламент бити одржани за мање од шест месеци, већ на пролеће, и да ће у његовом новом сазиву бити другачији распоред политичких снага.
„Европска унија је ушла у реверзибилни процес, први пут се разграђује, излази једна земља и то не било која, већ озбиљна држава. Зато се поставља питање шта то значи за будућност Уније, а шта за нас.“
Миливојевић, који је у неколико мандата службовао у земљама ЕУ, објашњава да је за Србију то нови знак питања, нова неизвесност, односно да ли смо уопште могућа нова чланица и под којим условима. Тај дипломата појашњава да после избора долазе нова комисија и нови распоред снага, који тек треба да дефинишу политику и стратегију Европске уније.
„Овај мандат се завршава са тим да проширење практично није било на дневном реду. Комисија Европске уније, која је технички орган, изашла је са том стратегијом у фебруару ове године, али проширење, међутим, никада није усвојено на нивоу саме ЕУ. Дакле, видећемо прво да ли ће то уопште бити предмет не само нове комисије, него уопште бриселских челника“, објашњава наш саговорник.
Са друге стране, имамо поруке француског председника Емануела Макрона који каже да прво треба реформисати Европску унију и ставити је на неку нормалну позицију са свим тешкоћама и проблемима које има, а у првом плану еврозону и институционалне реформе, каже Миливојевић.
Он сматра да не треба превише веровати комесару за проширење Јоханесу Хану, који нас теши да има наде, а у ствари се само кандидује за неку нову функцију и зависи од наредних избора и од следећег распореда снага. Наш саговорник додаје да разуме интересе Хана и његове шефице Федерике Могерини да покушају да испослују какав такав успех до краја мандата, али са друге стране ми немамо никакву обавезу да им изађемо у сусрет, јер се поставља реално питање шта су нам они до сада учинили у причама поводом проширења.
