Трећи комитет Генералне скупштине УН, одговаран за социјална, хуманитарна и културна питања, усвојио је резолуцију коју је предложила Украјина, која осуђује наводно кршење људских права на територији Крима.
За документ је гласало 67 земаља, против је било 26, док су 82 земље биле уздржане. Међутим, повећао се број земаља које су неутралне по том питању. Године 2017. у сличној ситуацији 76 земаља је било уздржано, а 2016. године 77 држава.
Текст резолуције је саставио Кијев. У њему се извештава о „незаконитом успостављању закона, јурисдикције и управљања од стране Русије“ у региону. Аутори документа сматрају да се на полуострву примећује „све већи притисак на мањинске верске заједнице и то у виду честих полицијских претреса, претњи и прогона припадника украјинске православне цркве кијевске патријаршије, протестантске цркве, џамија и муслиманских верских школа, гркокатолика, римокатолика и Јеховиних сведока, а осуђује се и „неосновани прогон десетина мирних муслимана због њихове наводне припадности исламским организацијама“.
„Бескомпромисни рат са Русијом“
Заменик сталног представника Русије у УН Генадиј Кузмин прокоментарисао је садржај резолуције наглашавајући агресивност текста који је предложила Украјина.
„Аутори се упорно труде да представе ситуацију на Криму као неку врсту оружаног сукоба, користећи термине ’анексија‘ и ’окупација‘. Судећи по тој терминологији, Украјина већ четири године води бескомпромисни рат против Русије, која никада није ни улазила у рат, јер у Русији нико не намерава да ратује са по крви блиским украјинским народом. Неће им успети да казне становништво Крима због њиховог избора у корист Русије“, истакао је он.
Руски дипломата је такође напоменуо да је референдум о поновном уједињењу Крима са Русијом био строго спроведен у складу са међународним правом. Становници полуострва су отворено гласали, изражавајући своје право да „живе без нових украјинских идола — Бандере, Шухевича и других нацистичких следбеника“, као и право на образовање и слободан говор на матерњем језику — руском, украјинском или кримско-татарском.
„Нема никакве репресије“
На Криму су узнемирени због текста резолуције и наглашавају да ситуација у региону уопште не одговара ономе што је изложено у резолуцији.
„Не постоји никакво угњетавање верских мањина, нема рација, хапшења, прогона због слободе говора и вероисповести. Штавише, стварају се сви услови како би се задовољиле све потребе верских мањина“, изјавио је за РТ члан Комитета за спољне послове Савета Федерације Републике Крим Сергеј Церков.
Он је подсетио да ће управо након уједињења Крима са Русијом бити изграђена главна џамија на полуострву, док је под украјинском влашћу на Криму само „издвојено земљиште за изградњу џамије, што је пропраћено великим сукобима и скандалима“, појаснио је Церков.
Посланик Државне думе на Криму Руслан Балбек такође истиче да представници УН не узимају у обзир стварну ситуацију, а то је да се „на територији целог полуострва граде џамије“.
Кршења људских права наведена у резолуцији УН су у ствари „илузија непостојећег кршења људских права на Криму“, а ту илузију ствара Украјина, уверен је вицепремијер Владе Крима Дмитриј Полонски.
„Политичко слепило које је готово традиционално за 70 земаља које су гласале за резолуцију, никога не изненађује. Та болест не дозвољава да се примети огромно кршење људских права у Украјини, која већ неколико година води рат против свог народа на територији Донбаса“, истакао је представник Владе Крима.
„Уморни смо од украјинског става“
Посланик Државног савета Крима Владислав Ганжар је истакао да је управо након уједињења са Русијом на Криму створен и међуетнички и верски консензус. Стога, ситуација описана у резолуцији апсолутно не одговара реалној ситуацији.
„Уверен сам да време чини своје и иде у корист руског става поводом Крима, а он је једногласан: Крим је Русија. А резолуције само омогућавају Украјини да се покаже у различитим међународним структурама. Нико не жели да говори о томе да се данас у Украјини људи смрзавају у појединим градовима и да се води крвави грађански рат“, истакао је Ганжара.
Према његовом мишљењу, такође је индикативно да се ове године у Ун повећао број земаља уздржаних у гласању, што значи да страни представници мање верују изјавама које долазе из Кијева и сами покушавају да процене стварно стање ствари.
„Губитак гласова указује на то да се цео свет уморио од украјинског става поводом Крима. Неке државе схватају да је Крим данас део Русије, захваљујући, између осталог, делегацијама које су више пута боравиле на полуострву. Крим се развија прилично озбиљним темпом за разлику од деградације док је било у саставу Украјине“, закључио је Ганжара.
Из прве руке
Председништво Парламента Крима је 2017. године упутило Генералној скупштини УН предлог за посету Криму како би се формирало независно мишљење о ситуацији у региону. Ове године је са истим предлогом иступила кримска повереница за људска права Људмила Лубина.
„Немам информације које потврђују ту резолуцију. Они у својим резолуцијама без икаквих основа понављају једно те исто. Нека сами дођу на Крим и попричају са људима како би се уверили да нема никаквих кршења људских права“, изјавила се Лубина.
До сада се међународна организација није огласила, али су у међувремену Крим посетиле десетине независних делегација, које су након путовања известиле о томе шта су виделе.
