Бура на острву. „Брегзит“ је закомпликовао живот и Великој Британији и њеној премијерки Терези Меј, чији је план изласка из Европске уније направио раздор и у парламенту и међу њеним конзервативцима.
Неколико посланика из Конзервативне партије већ је поднело писма за гласање о неповерењу премијерки, а медији у Лондону очекују да буде предато неопходних 48 писама да би такав поступак био покренут. Уколико до тога дође, гласање о неповерењу влади могло би да уследи већ у уторак.
Хоће ли Тереза Меј опстати, хоће ли доћи само до реконструкције владе, или су ванредни избори неизбежни. Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник из Лондона, за Спутњик каже да је још све неизвесно.
После оставки које је већ поднело неколико министара, не слажући се са предлогом Мејове о изласку из ЕУ, данас су се, каже Љепојевић, очекивале и нове.
„Ти министри су ипак одлучили да остану у влади, што практично значи да ће кабинет преживети барем ове дане. Међутим, Терезу Меј очекује велика расправа и гласање у парламенту о њеном предлогу начина изласка из ЕУ за који јој недостаје 68 посланика“, напомиње он.
Процена Љепојевића, који се налази у Лондону, али, како каже, и процена других у британској престоници који прате политички живот земље, јесте да је то само куповина времена. Крајњи исход ће, највероватније, бити ванредни парламентарни избори на пролеће, додаје саговорник Спутњика.
На питање какав је однос снага између присталица тврдог „брегзита“, меког, који заговара Тереза Меј, и оних који су за поновно расписивања референдума о изласку из Уније и шта је најреалније да се деси од тих опција, Љепојевић одговара да је засад извесно шта неће да се деси. А то је, како истиче, други референдум.
„То је екстремно мало вероватно. Овде се ’брегзит‘ користи као инструмент за унутарпартијске политичке обрачуне који немају везе са ’брегзитом‘ као таквим, зато што он представља реалност, ко год да је на челу владе. Али се та ситуација користи за обрачун унутар Конзервативне партије и, наравно, против Терезе Меј“, указује овај аналитичар британских прилика.
Одговарајући на питање ко на евентуалним изборима има више шанси и да ли конзервативци, практично, секу грану на којој седе, Љепојевић каже: „Апсолутно“.
„Следеће изборе највероватније добија Лабуристичка странка, и то из два разлога. Један је традиција да у овој земљи после два-три мандата једне партије на чело владе долази друга, а ови сада су ту већ од 2010. године. Други разлог је што Лабуристичка партија под вођством Џеремија Корбина има подршку великог дела јавности“, указује саговорник Спутњика.
Он објашњава да лабуристи имају подршку јавности, не због „брегзита“, него зато што нуде решења за унутрашњу организацију земље.
„Према томе, следећа влада ће сигурно бити лабуристичка јер не само да су конзервативци дуго на власти, већ се та партија већ уморила. Нема ту никаквих нових идеја, и сада се сва кривица своди на Терезу Меј, чија је кривица у суштини мала. То је криза те велике партије, а то је у ствари политички живот“, објашњава Љепојевић.
Према оцени Предрага Рајића из новосадског Центра за друштвену стабилност, од потреса унутар Конзервативне партије горе је само то да се иде на ванредне парламентарне изборе.
Зато ће, убеђен је он, конзервативци дати све од себе да, чак и у случају смене на месту лидера партије, што по британским правилима аутоматски значи и смену премијера, избегну ванредне изборе.
„Уколико по окончању ове кризе на челу владе остане Тереза Меј, или буде замењено неколико министара, или у потпуности дође до промене владе, па ако се определе за тврди ’брегзит‘ и пропадне предлог који је сада пред посланицима изнела премијерка, имаћемо ситуацију у којој ће Лондон заиста закорачити у непознато“, закључио је Рајић за Спутњик.
