Како је прецизирао представник Министарства Владислав Маслеников, ради се о питању трансатлантске безбедности, затим о нуклеарном споразуму са Ираном, али и о одлуци Вашингтона да напусти Споразум о клими.
„Москва је апсолутно спремна за конструктивни приступ у поновном успостављању односа са Бриселом на основу узајамног поштовања националних интереса“, истакао је он и додао да је изостанак дијалога, када је реч о овим кључним питањима на које и Москва и Брисел имају заједничко становиште, штетан за обе стране.
Истовремено, огласио се и заменик шефа руске дипломатије Александар Грушко, који је рекао да САД користе политички притисак на ЕУ и по питању енергетике, односно како би земљама-чланицама продавале скупљи гас него што је руски, што додатно може да послужи као адут у приближавању ставова између Брисела и Москве.
Сергеј Фјодоров са Европског института Руске академије наука такође сматра да, без обзира на оштре несугласице које постоје између Брисела и Москве, пре свега када је реч о Украјини, у последње време се може уочити одређено приближавање ставова.
Како каже, поводом ових принципијелних проблема може се пронаћи заједнички језик, а Брисел и Москва могу да постану противтежа америчком притиску без преседана и екстериторијалним америчким санкцијама, у том смислу и против компанија које сарађују са тим земљама.
Фјодоров ипак упозорава да је у економском смислу тешко одупрети се САД, па чак и заједничким напорима.
„Банкарске операције и кредитирање компанија се номинује у доларима и то чини чак 70 одсто међународне трговине. Зато се не сме занемарити чињеница да Американци имају веома јаке механизме утицаја на светски бизнис. Али ако узмемо неку другу сферу, изван економије и финансија, рецимо питање изласка Вашингтона из Споразума о ракетама малог и средњег домета, ту би већ Европа могла врло активно да сарађује са Русијом, јер у супротном, она постаје мета САД у случају неког, далеко било, тешког војног конфликта“, указује.
Фјодоров додаје и да је та врста сарадње била једна од тема сусрета европских и руских политичара током церемоније обележавања краја Првог светског рата у Паризу.
Међутим, Владимир Брутер са Међународног института за друштвено-политичка истраживања није толико оптимистичан, јер сматра да Вашингтон и даље има снажне полуге моћи како би опструисао потенцијалну сарадњу између Брисела и Москве.
У случају да притисак из САД на Европу и Русију буде превише интензиван, оцењује он, Европа неће имати довољно механизама да се одупре, тако да се таква ситуација може завршити или повиновањем Вашингтону или пак озбиљној и дубокој кризи између САД и ЕУ, за шта постоје заиста слаби изгледи у овом тренутку.
„Без обзира на то што Русија истиче спремност да у одређеној мери ’ресетује‘ своје односе са Европом, очекивање неких реалних промена и конкретно побољшање односа у овом тренутку било би исувише оптимистично“, закључује Брутер.
