Традиционални француски манири
Земље-чланице коалиције која је добила тај рат морале су да имају истурено место и да буду у првом плану. Он је и самом организацијом, почев од позивања Ангеле Меркел и недоласка Терезе Меј, показао да је тежиште ставио на нове трансатлантске односе, са Француском на челу. Не треба да заборавимо да Србија није била позвана ни 2014. на 70. годишњицу прославе Дана де јер је у то време вођена полемика око ревизије историје. Тада смо третирани као неко због кога је рат и почео и ко не заслужује да буде у Нормандији.
Распоред седења
Француска је дала такозваном Косову предност у односу на нас у функцији афирмације те државности. Дакле, Париз је прво позвао на такву манифестацију представника Косова, затим се њихова застава нашла у Нотр Даму, па распоред седења на самој церемонији. За све то морао је да зна и званични Париз. Протокол добија налог из кабинета председника или премијера и понаша се у складу са њим. Од првог дана, од позивања, знало се да ће Косово бити присутно и да ће имати одређен третман, а када смо видели њихову заставу у катедрали, било нам је јасно да ће имати равноправан третман са осталима. Не прихватам образложење да је то била грешка протокола. Београду предстоји посета председника Макрона, која се припрема већ шест месеци. Наш досије поседује Министарство спољних послова Француске и веома се добро знају ставови Србије у вези са косовском независношћу и каква последица може да се очекује ако наша делегација нема одговарајући третман. Запослени у нашој амбасади су морали да знају и да буду укључени у све што је везано за КиМ, и не само за физички боравак него и политички третман.
Руковање Тачија и Путина
Ни сусрет о коме је причао цео регион није могао да прође без сагласности и организације домаћина, јер су омогућили да се Путин и Тачи нађу у тој позицији. Сусрети, као што је било руковање, ипак јесу политички, без обзира на то шта се том приликом каже и колико траје. Русија је велика сила и жели да буде укључена тамо где и Америка. Овим потезом, Москва је дефинитивно постала део расплета косовског чвора и без ње сада то више не може да се реши. Уколико је председник Путин рекао Тачију да без Србије нема договора или још више — да решења не сме да буде на штету Србије, онда мислим да је добро што су се срели. Уколико је резултат тог сусрета био такав, онда би Тачи морао да се забрине, јер би му можда више пријало да се уопште није руковао.
Где су сада преговори Београда и Приштине
Дијалог генерално нема алтернативу, али питање је на којим основама и са каквим садржајем. Како сада стоје ствари, он нема основу и нема неки прави садржај. Ми смо суочени са максималистичким захтевом Приштине и са подршком да се то питање реши, али на линијама у виду признања независности Косова. Према томе, могу делегације и даље да се састају у Бриселу, али не може да буде напретка. У свету су се промениле околности, Комисија ЕУ се показала неспособном да реши то питање, јер се ни сама ЕУ у целини није укључила у тај процес. На то су утицала два разлога — и даље пет земаља Уније не признаје независно Косово и ЕУ и даље има своје унутрашње проблеме којима се бави. Сада су ту неки други актери, као што је Русија. Има назнака да су Џон Болтон и Сергеј Лавров разговарали на ту тему, што може да значи нови формат преговора.
У Шпанији ипак и косовска застава за спортисте
Није подлегла притиску на захтев Међународног олимпијског комитета Шпанија, већ шпанска влада. Да земљом влада бивша влада деснице, на челу са Рахојем, то се не би десило, али тренутно ту земљу воде левичари, који под притиском ЕУ желе да убрзају решавање косовског питања. Они су као основ нашли то што је Косово чланица МОК-а, али према мом мишљењу то је одступање од принципа Шпаније на штету позиције њене владе у односу на каталонско питање, али и нека друга питања.
