Оставка Либермана, чија је партија одлучила да изађе из владајуће коалиције, може да доведе до превремених избора.
За Спутњик ситуацију коментарише Абрахам Дискин, политиколог Јеврејског универзитета у Јерусалиму и професор Међудисциплинарног центра у Герцлији.
Шта мислите о оставци господина Либермана, као и ономе како је он објаснио своју одлуку?
— Последња кап за њега је била то што је и Хамас прекинуо са паљбом. Либерман је сматрао да је превише рано. Такође верујем да је он хтео још више популарности у Израелу и чини се да није био искрен.
Мислим да је главни разлог његове оставке заправо неслагање са премијером који подржава умереније ставове поводом односа са терористима, конкретно са устаницима из Хамаса.
Очигледно је да господин Либерман крајње незадовољан због настале ситуације, утицаја капитала из Катара и режима прекида ватре. Да ли ће оставка министра одбране додатно утицати на премијера Нетанијахуа и натерати га да усвоји одлуку о спровођењу ванредних избора? Зашто он одбија да то учини?
— Као прво, не мислим да је одржавање ванредних избора од драстичне важности, али сам уверен да је он и о томе мислио. Видећемо тек шта ће бити. У израелским медијима и на интернету можемо видети поприличан број критика на рачун Нетанијахуа, за његов, како критичари кажу, превише мек однос према Хамасу, али и за политику обуздавања терориста, а ту се опет мисли на Хамас. Уверен сам да ако су критички настројени и људи блиски Нетанијахуу, а такође имајући у виду ставове неких потенцијалних бирача са десног дела спектра и центра израелске политичке арене, Нетанијаху се са опрезношћу односи према одлукама попут ове Либерманове. Осим тога, коначна одлука о одржавању ванредних избора још није донета. Сасвим је вероватно да ће избори бити одржани, али још не би требало рећи да ће највероватније бити избора.
Након што је Либерман поднео оставку, у Гази сматрају да је то њихова победа. Да ли је према Вашем мишљењу то заиста тако?
— Онако како ја оцењујем ситуацију, Хамас је заиста молио да дође до прекида ватре. Израел је извео врло прецизна гађања, бомбардовање током којег су се државне власти трудиле да избегну велики број жртава. Али удари које је Израел извршио на Хамас су били веома јаки. Сматрам да оваква ситуација никако не може да се назове победом Хамаса. Без обзира што они сматрају да су извојевали победу, мислим да је у реалности све супротно и, штавише, мислим да многи у самом Израелу не разумеју ово што сам ја сад управо рекао. Многи сматрају да се наводно Нетанијаху уплашио или да је политика обуздавања немогућа. А то ћемо ускоро видети, чим на граници са Појасом Газе почну демонстрације. Мислим да су, без обзира на то што Хамас представља ситуацију на сасвим други начин, они јако страдали током претходних израелских удара.
Могло се чути да ће Нетанијаху вршити функцију министра одбране. Да ли могу премијер и министри да изађу на крај са новонасталом ситуацијом, која је очигледно изазвала додатни притисак на Владу? Какву реакцију можемо сада очекивати од Хамаса, имајући у виду чињеницу да Израел ипак има намеру да настави овај конфликт?
— Управо то и јесте главно питање, зато што се у овом тренутку врши јак притисак на Нетанијахуа да он на место министра одбране постави лидера десничарске партије Јеврејска кућа. Са једне стране, Нетанијаху не може да одбије тај захтев, а са друге стране не мислим да ће Нетанијаху реализовати тај захтев. Управо зато може доћи до ванредних избора. Мислим да ова ситуација нема везе са питањима одбране. Без обзира што је Влада Израела прелазна, ипак јој руке нису везане. Имајући у виду политичку атмосферу у држави, сматрам да ће чак и после одржавања евентуалних ванредних избора, Израел функционисати по вољи Нетанијахуа.
