Генерална скупштина Интерпола почиње у Дубаију у недељу, 18. новембра, и трајаће до 21. новембра. О евентуалном чланству самопроглашене државе Косово одлучиваће се у уторак, 20. новембра. Упоредо са заседањем Скупштине и Београд и Приштина су у дипломатској офанзиви, а на терену, на Косову, полиција патролира на готово сваком кораку.
Како за „Блиц“ преносе дипломатски извори из Приштине, Диковић ће у случају да Косово уђе у Интерпол готово сигурно бити лице са потернице. Извор „Блица“ наводи да не коментарише основаност или оправданост могућих захтева приштинских власти, већ само ко су „људи које ће Косово ставити на листу“.
Име генерала Диковића помињано је и раније, а њему се приписује одговорност за злочине за које косовска страна тврди да су почињени у зони одговорности 37. Моторизоване бригаде којом је генерал управљао. Према тим тврдњама, а за које до сада није подигнута ниједна оптужница, у Диковићевој зони одговорности на десет локација — Старо Чикатово, Ћирез, Бакс, Избица, Шаварине, Врбовац, Доња Судимља, Резала, Доњи Забељ, Гладно Село — убијено је око 1.400 албанских цивила, а више хиљада протерано.
На потерницама Интерпола наћи ће се и полицијски официри нижег ранга, али не само они. Према сазнањима „Блица“, приштинске власти намеравају да гоне и цивиле Србе, за које тврде да су учествовали у паравојним јединицама. Заправо, реч је о Србима којима су Албанци 1999. отели имовину, а коју данас не желе да врате правим власницима. Сумња се да би најмање педесетак Срба по том основу могло неосновано да се нађе на међународној потерници.
Део њих се већ налази на Унмиковој листи на којој су завршили, јер су их Албанци теретили, „а они нису били доступни“ за тамошње органе, што је између осталог главни критеријум за доспевање на листу. Нико од саговорника „Блица“ није могао са сигурношћу да искључи да Косово неће „потраживати“ или покушати да прогура на листу, користећи неке нове аргументе, поједине хашке оптуженике, попут генерала Владимира Лазаревића.