Московска влада је обећала да ће издвојити 4,18 милијарди рубаља (око 55,5 милиона евра) у наредне три године за реализацију програма „Унутрашњи водни саобраћај“, а већи део тог новца биће потрошено на организацију новог вида редовног градског превоза — речног путничког превоза.
Маршрута дужине десет километара ићи ће од рејона Мнеников, на западу Москве, до једне од главних московских железничких станица — Кијевског вокзала. Претпоставља се да ће рута обухватити седам станица — путничких пристаништа, који ће до тада бити реконструисани и уређени. Путовање у оба смера трајаће 104 минута, бродови ће ићи на четири до шест минута, па ће на овај начин за сат времена моћи ће да превезе 1.500 путника.
Цене карата још нису одређене, али ће највероватније Московљани моћи да се превозе користећи јединствену карту тзв. „Тројку“, која важи за све видове градског саобраћаја.
Тренутно се израђују планови за побољшање квалитета унутрашњег водног саобраћаја, који подразумева развој инфраструктуре, изградњу и обнављање путничких пристаништа у близини метроа и аутобуских станица и обнову флоте. Скоро половина новца биће издвојена за куповину десет речних бродова капацитета до сто људи и транспортних услуга.
Градске власти кажу да ће бродови имати ојачан труп, тако да ће моћи да се плови и на разбијеном леду, што значи да ће саобраћај несметано функционисати током целе године.
Експерти из ове области сматрају да су перспективе јавног водног саобраћаја у Москви велике, али сматрају да би овом послу требало приступити „мудро“.
„Идеја је одавно сазрела и мислим да је добра, али њеној реализацији би требало приступити мудро. Прво би требало радити на одређивању најпогоднијих рута, а маршрута Мневники–Кијевски вокзал је свакако добар избор. У сваком случају, то ће олакшати живот одређеним грађанима, али тешко да можемо говорити да ће то довести до озбиљног растерећења московског транспортног система. Ипак, водни саобраћај ће житељима Москве који не живе близу метроа омогућити да до метро станица лакше стигну, избегавајући саобраћајне гужве и семафоре“, каже за Спутњик Владимир Рудометкин, руководилац Стручног савета у сфере морског и речног транспорта.
Он подсећа да су у Москви у понуди редовна туристичка крстарења московским рекама и каналима и истиче да би овај вид путничког саобраћаја био новина не само у Русији, него и на целом постсовјетском простору.
„Мислим да редовног путничког речног саобраћаја нема нигде на постсовјетском простору, чак ни у Санкт Петербургу, руској ’северној Венецији‘. Постоје само туристичка крстарења. У сваком случају, овде се ради о идеји да се водни саобраћај укључи у систем градског јавног саобраћаја, а карте ће се плаћати на исти начин како се то сада чини у аутобусима, трамвајима и метроу“, каже Рудометкин.
Експерт наводи да ће овај пројекат финансирати држава и приватне компаније а, како додаје, посебна пажња биће посвећена инфраструктури и флоти.
„Држава ће створити услове, саградиће или ће реконструисати пристаништа, док ће приватне компаније изградити бродове на основу објективне процене путничког саобраћаја. На срећу, река Москва не замрзава толико да би се саобраћај обустављао. На одређеним маршрутама реке Москве, где није потребна бродска преводница, саобраћај се може одвијати целе године. Засад немам довољно информација о флоти, али постоје бродови који могу да иду брзином од 25 километара на сат и они савременији, који развијају брзину од 40 километара на сат. Ту је питање на каквој основи ће ти бродови бити изграђени и какве ће моторе користити. Данас се чак могу направити и такви који ће ићи на течни природни гас. То су све питања којима се треба позабавити и која захтевају озбиљан рад, јер могу имати добру перспективу“, закључио је Рудометкин.
Међутим, Сергеј Кобранов, заменик главног уредника часописа „Речни транспорт“ је по питању увођења овог вида транспорта у јавни градски саобраћај скептичан или, како он то каже, „оптимистично уздржан“.
Он такође сматра да водни путнички саобраћај неће растеретити московски транспортни систем, а и да реализација овог плана неће ићи глатко.
„Мислим да се тиме неће много тога променити, јер аутомобили остају главно средство превоза — брже је, удобније и јефтиније. Иако саобраћајне гужве умеју да буду велике, ни водом се неће стизати ништа брже. С друге стране, јавља се проблем инфраструктуре. Мрежа пристаништа је ограничена — на пример, излазите из брода на копно, а то значи да би требало још трамвајем, аутобусом или тролејбусом стићи до метроа. Осим тога, постоји и питање флоте, као и оно техничко — где ћете остављати брод у зимско време. Такође, ту је и питање навигације. Аутомобили раде целе године, а навигација у најбољем случају од марта до октобра или новембра. Фактички, превоз путника бродовима могао би да траје четири-пет месеци годишње. Треба имати у виду да је водни путнички саобраћај, за разлику од туристичког, непрофитабилан и још је, као што рекох, сезонски. Уосталом, кад је киша и гладно време нико неће хтети да иде на реку“, сматра Кобранов, иако каже да је идеја интересантна.
Москва је ове године успешно тестирала превоз путника линијским бродићима на северу престонице, који повезују приградско насеље Химки и пристаниште Северни речни вокзал. Поред овог превоза путника редовно су се одвијала и туристичка крстарења.
Ове године путнички бродови у Москви су превезли 1,3 милиона људи.
