Тако се бизарни билборди са натписом „Никад више 1918“, и „Да је вјечна Црна Гора“ могу срести и у самом центру Подгорице, и то прекопута неких од најважнијих институција у земљи као што су зграда Скупштине или предсједника Црне Горе.
Скандалозним плакатима на којима је писало да је српска војска убила или силовала неколико хиљада Црногораца такође доскора су биле облијепљене главне подгоричке улице. Поред тога што је неподијељени утисак да грађани Подгорице, без обзира на политичко опредјељење, у 99 одсто случајева са презрењем гледају на овакву врсту пропаганде, чињеница да тако нешто постоји у главним граду Црне Горе сама по себи је поражавајућа.
Плима историјског ревизионизма отела се контроли и у сфери публицистике, а утисак је да историјске књиге у Црној Гори данас пише дословце свако ко стигне. Тако се и скарадни наслови књига попут „Бизарни свеци Српске цркве“ или „Тесла је био Црногорац“, могу пронаћи у слободној продаји, док је колико јуче своју промоцију имала и књига „Подгоричка скупштина и црногорски идентитет“, што јасно упућује која је једина опсесија овдашњих режимских „интелектуалаца“.
Коментаришући ову ескалацију историјског ревизионизма прожету прије свега антисрпком хистеријом једног дијела друштва, социолог Илија Маловић на првом мјесту подсјећа да је за његове колеге социологе „историја исувише озбиљна ствар да би се допустило само историчарима да се њоме баве“, али и истовремено напомиње да „посебан проблем и збрка настају нарочито онда када историјско сјећање једног народа желе да креирају дилетанти, историчари-аматери, или напросто манипуланти жељни славе“.
„У том случају долази до политичке злоупотребе и манипулације. Црна Гора је последње двије деценије суочена са правом поплавом књига, текстова, интернет сајтова који обилују историјским сензационализмом, фалсификатима, па и отвореним измишљањем. Већина овог штива усмјерено је ка једном циљу — стварању трајног анимозитета између у основи истог народа, Срба и Црногораца“, сматра Маловић.
У таквом амбијенту, ревизионистички покрет у Црној Гори, према ријечима нашег саговорника, добија нарочито снажан вјетар у леђа од стране актуелне власти која охрабрује, финансира и промовише управо политику сјећања засновану на мржњи према сопственим грађанима који баштине идентитетске вриједности традиционалне Црне Горе.
„Елементи идентитета који су почивали на словенској солидарности, источно-православном културним традицијама, сјећању на улогу Црне Горе у јужнословенском ослобођењу, деветнаестовјековној реформи српског језика, нестају из фокуса декретиране историје“, објашњава Маловић, додајући да се некадашње врховне вриједности Црне Горе којима је доминирала идеја слободе сада замјењују „ревизионистичким верзијама прошлости у којима доминира идеја политичког прагматизма, нетрпељивости и нарцизма малих разлика“.
Он појашњава да то није нимало случајно, те да на тај начин актуелне црногорске власти прикривено промовишу као нормалну идеју да „будућност државе (Црне Горе) буде у прихватању диктата и полуколонијалног статуса“.
„И стварно, као и власт која их подржава, припадници овог новонационалистичког ревизионистичког покрета промовишу идеју да се без социјалне борбе преда суверенитет државе, природни и друштвени ресурси земље у руке глобалних политичких и војних организација, да би им се заузврат омогућило мало шовинистичког дивљања и локалног пљачкања“, примјећује наш саговорник.
На крају разговора за Спутњик, Маловић посебно истиче да је „нарочито скандалозно то што на ово помамно антисрпство не реагује ниједна научна институција у данашњој Црној Гори“.
„Ћуте Универзитет, Академија, институти… Својим неоглашавањем створили су, заједно са влашћу, друштвену климу где сваки полуинтелектуалац може да пружи своје алтернативно виђење неоспорних историјских истина и да свој вулгарни шовинизам и расизам умота у обланду научности и прода као борбу за нову нацију. Нажалост, јасан је и ревизионистички след: од дехуманизације једног народа, у овом случају Срба, преко представе о угрожености од стране тог народа, до релативизације и отвореног прихватања фашизма“, упозорава наш саговорник.
