План о заједничкој европској одбрани дугогодишњи амбасадор Србије Дарко Танасковић види као део стратегијске пројекције Макрона, која је убрзана због понашања америчког председника и његове администрације. Идеја о европској војсци одговара визији коју Макрон настоји да афирмише, а којој Танасковић не види перспективу.
„Политички гледано, то је заоштравање односа САД и ЕУ, које је од доласка Трампа на власт постало очигледно. Он је оголио амерички став и саопштио га на веома бруталан начин, а то је да земље ЕУ морају да издвајају новац за своју безбедност, односно за Алијансу. Трамп је против мултилатерализма у целини, и ЕУ не посматра као симпатичну агломерацију држава. Велико је питање ко ће следити француског председника, јер такозвани ’нови‘ НАТО на истоку Европе не размишља о европској војсци, већ о заштити НАТО кишобрана“, рекао је Танасковић.
Генерал-мајор у пензији и председник Евроазијског безбедносног форума проф. др Митар Ковач каже да, као војник, све оно што се каже јавно посматра скептично. Он дели мишљење да постоје несугласице европских лидера са америчким око финансирања Алијансе, али додаје да европска војска никако не би могла да се формира без одобрења Вашингтона, јер не постоје заједнички интереси земаља-чланица.
„Велико је питање мотива — од кога Европа треба да се брани у војном смислу? Једино што би дошло у обзир јесте да та војска буде подсистем Алијансе, тако би и обавештајно-извиђачки рад, логистика, али и производња наоружања могли да остану у сличном саставу какав постоји и данас“, рекао је Ковач.
Што се тиче интервенционистичких планова европске војске, председник Евроазијског безбедносног форума каже да је свима познато да ниједна вишенационална заједница није успела да решава унутрашње проблеме војском. Додаје да би она била намењена евентуално за мале државе Уније или оне које тек треба да постану њен део. Такав механизам контроле, супервизије и извесне претње над тим малим народима, могла би да буде реалност. Још опасније је, према Ковачевом мишљењу, што би таква војска била први ешалон НАТО-а уколико опстане постојећа подела у Европи и такав изазов за војно решавање сукоба дуж линије поделе.
Др Слободан Зечевић са Института за европске студије наглашава да је француски председник иступио помало неспретно са својом идејом национализма, критикујући на неки начин и Трампа, и да се у том западном савезу зна ко је старији брат, а то су САД. Не треба, међутим, заборавити, каже Зечевић, да Француска има нуклеарне снаге, што Трампу одговара, јер ревносно троши новац на одбрану, за разлику од осталих држава које само користе амерички штит.
Макрон покушава овом идејом о европској војсци да поврати део популарности која му драстично пада, каже Слободан Зечевић, али наглашава да му то тешко иде, јер Французи пре свега гледају економско-социјалну ситуацију.
„Дуго година у француској спољној политици постоји идеја изграђивања европског суверенитета, а један од тих сегмената је и изградња европске армије која би била независна од САД, Кине и Русије“, објашњава наш саговорник.
Он подсећа да је Де Гол педесетих година прошлог века минирао идеју о заједничкој европској одбрамбеној заједници због очувања француског суверенитета, касније је ипак направљена једна немачко-француска бригада „Еврокор“, а данас постоји и Европска агенција за наоружање, где покушавају да рационализују трошкове у тој области.
Досад, према Зечевићевим речима, Француска није имала на кога да се ослони, јер је Немачка изградила сопствену моћ, између осталог и на основу тога што није издвајала за одбрану. Сада се ситуација променила јер је Трамп запретио да неће више да толерише немачко неплаћање и Макрон је за идеју европске војске добио неочекивану подршку Ангеле Меркел. Ипак, иако наизглед постоји воља да се формира заједничка одбрана, Зечевић сумња да ће Француска пристати да стави своје нуклеарно наоружање под надлежност европских институција.
Као главне разлоге због којих је европска армија неопходна Макрон је апострофирао Кину, САД и Русију, а према мишљењу проф. др Митра Ковача, то су произвољности које чак ни лаици не прихватају као реалност.
„Не видим да је Америка истински и потенцијални непријатељ Европи, нити да Русија и Кина имају експанзионистичке идеје које се измишљају“, рекао је Ковач.
Овај стручњак додаје да Европа има ресурсе да произведе основне моделе свих врста наоружања, али да нема у истраживачким и конструктивним областима права решења да би била такмац најразвијенијим силама савременог света. Због тога, Ковач верује да ће већина земаља своје наоружање и технику потражити у САД. Он, међутим, оставља отворено питање како ће се неке наредне гарнитуре власти односити према питању заједничке војске, која подразумева губљење националног идентитета, али и према НАТО-у и САД као сувереним заштитницима.
Што се Србије тиче, Танасковић каже да је ирелевантно да ли се та војска формира или не. Наша земља треба да ради на јачању сопствене одбране и да задржи војно неутралан статус.
