Према његовим речима, Москва очекује да јој генерални директор ОЗХО достави прецизан алгоритам дејстава те организације након одобравања буџета за следећу годину.
Каламанов је додао да ће „то питање бити разматрано и на Извршном савету ОЗХО, који би требало да буде одржан у мају следеће године“.
Дипломата је истакао да процес гласања у ОЗХО највише подсећа на авантуру у којој државе НАТО-а и Европске уније гласају по блоковима и врше притисак на друге државе.
„Када се посматра како се одвијају процеси, то веома подсећа на авантуру, јер ако се посматра гласање, јасно је да државе ЕУ гласају блоковски, државе које су у саставу НАТО-а такође гласају блоковски. Ту су и мале државе које ретко долазе на скупове у ОЗХО, које под притиском такође гласају за западне нацрте одлука“, навео је Каламанов на конференцији за новинаре.
Стални представник Русије при ОЗХО Александар Шуљгин навео је да та организација не сме да постане исполитизована и да испуњава задатке који јој нису својствени. Према његовим речима, ОЗХО треба да се бави решавањем искључиво техничких задатака.
Он је подсетио да група земаља, која има исти став као Русија, није подржала иницијативу у повећању буџета ОЗХО и да ће ускоро објавити заједничко саопштење о новонасталој ситуацији.
Повећан буџет и проширење мандата ОЗХО
Конференција земаља-потписница Конвенције о забрани хемијског оружја је током гласања у уторак одобрила нацрт буџета за 2019. годину, који подразумева проширење мандата ОЗХО, одбивши амандмане које су предложили Русија и Иран. Међу новим овлашћењима ОЗХО јесте могућност да та организација утврђује кривицу за хемијске нападе.
Русија није сагласна с одлуком о повећању буџета ОЗХО.
Крајем јуна земље-потписнице Конвенције су током специјалне сесије у Хагу гласале за предлог о проширењу мандата ОЗХО, коју је предложила Велика Британија. Одлука је услед процедуралних недостатака донета на основу апсолутне мањине гласова (82 од 193).
