Прокопчук у последње две године обавља дужност потпредседника Интерпола. Први је Рус који је заузео тако високу функцију у Интерполу од уласка Русије у ту организацију.
Он је и на челу Националног централног бироа Интерпола, а пре тога је остварио успешну каријеру у руском Министарству унутрашњих послова, где је руководио у више управа, које су се углавном бавиле међународном полицијском сарадњом и борбом против привредног и пореског криминала.
Педесетседмогодишњи генерал-мајор говори енглески, немачки, француски, италијански и пољски језик, а добитник је више полицијских и државних награда.
Четворица америчких сенатора позвала су администрацију Доналда Трампа и Генералну скупштину Интерпола да се супротставе кандидатури генерал-мајора Министарства унутрашњих послова Русије Александра Прокопчука за директора Интерпола.
Сенатори наводе да Интерпол, бирајући руског кандидата за свог новог председника, пушта „лисицу у кокошињац“.
Захтев, у којем се тражи од Беле куће да искористи свој утицај и спречи избор Прокопчука, послала су двојица демократа, Џин Шахин и Крис Кунс, као и републиканци Роџер Викер и Марко Рубио.
Политиколог Јуриј Почта каже да би за америчке политичаре сваки кандидат из Русије био неприхватљив.
„Не ради се о Интерполу, већ о томе да за америчке политичаре постоји одређен модел Русије која је ’агресивна‘, ’опасна‘, чији су представници ’токсични‘, са чијим дипломатама не треба имати посла, већ их треба протерати из земаља у којима се налазе. Због тога је за њих сваки руски кандидат неприхватљив. Али, то је фактички и уништење система међународних организација, створених после Другог светског рата, које ипак доприносе сарадњи у различитим областима, разумевању, размени мишљења. Ово се такође односи на сферу разоружавања и контроле наоружања, међународну трговину, дипломатију. Ово је веома тужан феномен и Интерпол није изузетак, а ово је пример како се уништава систем међународних односа и дипломатије створених после Другог светског рата“, рекао је Почта за Спутњик.
Избори за новог директора Интерпола биће одржани у среду 21. новембра у оквиру заседања Генералне скупштине те организације у Дубаију. Бивши директор Интерпола Менг Хонгвеј, који је требало да обавља ту дужност до 2020. године, нестао је крајем септембра, а касније се испоставило да се налази у Кини, где се против њега води истрага о корупцији.
Поред Прокопчука, у трци за место шефа Интерпола је и представник Јужне Кореје Ким Џонг Јан, који је тренутно на месту вршиоца дужности директора Интерпола.
Британски дневник „Тајмс“ пише како британске власти очекују да ће Прокопчук бити изабран за новог председника Интерпола и да нема никаквог смисла покушавати да се то заустави. Извор близак Интерполу је такође навео да је руски генерал „апсолутни фаворит“, на шта су одмах реаговали критичари Кремља с обе стране океана, позивајући да се Прокопчукова победа спречи.
