„Очекујем да ћемо данас разговарати о низу изазова са којима се сусрећемо. Пре неколико дана разговарала сам о ситуацији у вези са тим споразумом са генералним секретаром НАТО-а. Изузетно сам забринута, јер смо сви убеђени да је тај споразум важан и да у потпуности мора да буде имплементиран“, рекла је Могеринијева.
Према њеним речима, исправна позиција је да се инсистира на потпуном поштовању Споразума, а не да се иступа из њега.
„Ми се и даље надамо да постоји место за јачање Споразума, а не за његово укидање. Тај споразум треба да остане и да буде сачуван“, истакла је она.
Могеринијева је додала да ситуација у вези са Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета угрожава европску безбедност.
„Разумем да је један од проблема Споразума тај што у њему не постоје механизми за присиљавање његовог потпуног спровођења. Али тај споразум је веома важан за Европу и уколико буде раскинут, безбедност Европе ће бити угрожена. Ми не желимо да регион поново постане место борбе других сила“, оценила је Могеринијева.
Ситуација у вези са Споразумом о ликвидацији ракета
Споразум о ракетама средњег и кратког домета потписан је 8. децембра 1987. године, током посете совјетског лидера Михаила Горбачова Вашингтону. Споразум је прво обухватао класу ракетног наоружања домета од 500 до 1.000 и од 1.000 до 5.500 километара, укључујући ракете Р-12 и Р-14, које је СССР 1962. године разместио на Куби, што је изазвало Карипску кризу.
У мају 1991. године Споразум је био у потпуности реализован. Совјетски савез је до тада уништио 1.752 балистичке и крстареће ракете копненог базирања, а САД 859 таквих ракета. Документ има неограничени рок. Свака од страна има право да га раскине уколико представи убедљиве доказе о неопходности да иступи из њега.
Амерички председник Доналд Трамп изјавио 20. октобра да Сједињене Америчке Државе намеравају да иступе из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, јер га, према његовом мишљењу, Москва не поштује. Према његовим речима, Америка ће повећавати свој нуклеарни потенцијал све док се остали „не опамете“, а затим ће Вашингтон бити спреман да заустави тај процес и започне смањивање наоружања. Он је објаснио да се та порука првенствено односи на Кину и Русију.
Кремљ је саопштио да ће Москва реципрочно реаговати у случају да нове америчке ракете буду испоручене у Европу. Према речима председника Русије Владимира Путина, земље које желе да распореде америчко оружје треба да схвате да своју територију стављају под претњу могућег противудара. Како је нагласио председник, ова одлука Сједињених Америчких Држава не може да остане и неће остати без одговора Русије.
