Тај Споразум је изгубио на значају развојем модерне технологије, а сам је био пун рупа које су обе стране користиле како би заобилазиле договорено, један је од закључака емисије „На нишану Лазанског“, чији је гост био професор др Момчило Милиновић.
Он истиче да је стабилност у међународним односима угрожена, али да је она изгледала другачије пре пола века и да еволуира већ 52 године, а да се све своди на то ко има модерније наоружање и боље је тактички распоређен.
„Прво је стабилност значила да нико неће да употреби нуклеарно оружје за масовно уништење. Онда је стабилност била да неће нико први да га употреби. Сад делимо оружје на офанзивно и дефанзивно. Почиње прича како изгледају ракете за први удар, а како изгледају ракете за други. Потребно би било, дакле, да се гарантује свакоме ко има ракете за први удар да му остане довољно након првог удара за други удар. То је сад стабилност. Све диктира ракета.“
По мишљењу професора, Руси су каснили са крстарећим пројектилом ваздух-земља и нису имали избора, осим да ради своје одбране крену интензивно да раде на С-300п, С-300пму и С-300в и додаје да је С-400 право чудо. Он додаје да Американци Русима јако замерају и тврде да крију да сви системи С-300, С-400, сад и С-500 имају у упутству за употребу балистичко гађање.
„Свака ракета С-300 може да гађа на 400 км домета, а да има нуклеарну главу. Свака С-500 може да гађа на 650 км. Она је апсолутно балистичка ракета малог домета, земља-земља. Руси су признали да у саставу обуке имају принудно гађање на земљи. Руси врло лукаво кажу да је та ракета за ПА одбрану, али и против ПВО. То им Американци јако замерају и кажу да они већ имају ракете малог домета које могу да користе у свако доба.“
Милиновић наводи да ни Руси нису остали дужни Америци, подсетивши их да они употребљавају ракету „Минитмен 2“ на 1500 км као мету, и да су ставили у њега Першингов систем за вођење који је укинут по уговору из 1987. Друга ствар коју им замерају је производња дронова. Када је потписиван уговор, дронови нису постојали, па их из тог разлога у уговору нема, што по мишљењу Милиновића обесмишљава све потписане уговоре.
„САД су наоружале ваздухопловство беспилотним летелицама великог домета и кажу да се у уговору дронови нигде не спомињу. То је подвала. Развој модерне технологије је превазишао све потписане уговоре. Тај уговор нема више никаквог смисла. Они са дроном могу да лете било где на 3500 км и да баце шта хоће“.
Милиновић каже да је много трикова и подвала у уговору које се тичу крстарећих ракета, које су подметнуте Горбачову, али напомиње да ни Руси нису остали дужни и да је сада у питању игра ко ће кога да превари.
На питање зашто једноставно Руси не поставе постојеће ракете на Кубу и тиме скрате лет до америчких стратешких циљева на 5 до 7 минута, као што су ови њима поставили ракете у Румунији и Пољској, Милиновић каже да нема разлога да Русија то уради. Он објашњава нема стварног сукоба између Русије и Америке, као и да је међународна стабилност данас другачија од оне у време Хладног рата.
„Нови услови стабилности више нису биполарни, то је основно. Они су фрагментизовани на зоне А2 и Ад. Сада је стабилност 24 сата на телефону једни с другима, а то смо видели и у Сирији. То је будућност стабилности. Сви ће бити стабилни уколико су сви на телефону, а посебно мале земље. Сад је ценкање преко телефона. Не видим разлог због којег би Руси сада јурили по Куби. Постављање нпр. Циркона на Кубу је непотребно, јер он сад већ има такво време да ООД амерички не може да реагује на Циркон“.
Милиновић открива да Трампа од Русије много више мучи Кина и признаје да му није јасно зашто је то тако, јер је, како каже, кинески офанзивни арсенал мали у односу на амерички — укупно имају 270 ракета. Он верује да су разлог ракете ДФ21 и ДФ26 које су верне копије демонтираних руских ракета.
„Кина има ракете које могу да погоде Америку, али их има јако мало, тридесетак. Међутим, приђете ли Кини, бићете поскидани као зечеви на мору. Америчка морнарица мисли да има пуно простора у Пацифику да гађа Кину како хоће и чак и да Кина лансира ДФ21 и ДФ 26 на Гуам, Американци могу да их гађају Трајдентом из Хонолулуа. Могли би да поравнају Кину, ако би им био потопљен један носач авиона. Међутим, они из неког разлога паниче због Кине, а посебно су забринути, јер су сад све нове ракете са чврстим горивом“.
По Милиновићевом мишљењу, по Русију је од америчког изласка из Споразума много опаснија понуда прибалтичких земаља за ценкање око Крима — да оне признају да је Крим руски, а да им се врати Калињинград.
„То је све једна велика игра. Руси би требало да се позабаве 152. Ракетном бригадом из Калињинграда. То је њихов кључни проблем. Она има ограничене капацитете, у њој су Искандери, у њој ће бити нови Циркон, односно 9М 729 ракета, Ако је буду поставили, тад ће имати тачку“, закључује Милиновић.
