„Треба отворити странице помирења и суживота“, рекао је Пленковић и додао да је процес суживота тежак.
Лист наводи да су се слични тонови ове године чули и са олтара.
„Браћо, Вуковар нема другога пута осим пута Христовог праштања и помирења“, рекао је Егидије Иван Живковић, жељезански бискуп из аустријскога Градишћа.
Саветник за бранитеље вуковарског градоначелника Томислав Јосић каже да „нису сви Срби криви“, те да је то јасно као дан, али не под овим условима.
„Нико није против помирења, свима би то одговарало, али не под овим условима које сада имамо“, казао је Јосић и додао да је предуслов за помирење да Срби „већ једном почну да говоре истину, да кажу где су нестали бранитељи и цивили, да се престане с чувањем ратних злочинаца који се не испоручују“.
Он сматра да пута према помирењу не може бити с одвојеним школама и с одвојеним вртића за српску и хрватску децу.
Будемо ли, каже Јосић, раздвајали децу и учили их различитој историји, помирење ће ићи врло тешко.
„Нису сви Срби криви, то је јасно као дан, али кривци се морају макнути и онда се на помирењу може радити с нормалним људима којима ни у оно време, као и данас, не одговара да живе овако, као таоци лоше политике", рекао је Јосић.
Додао је да помирења не може бити ни без процесуирања ратних злочина.
„Од самог почетка политика је радила да не буде помирења, а сада причају о помирењу. Политика која је раздвојила сада жели да помири. Да се то није догодило, вероватно би била пуно боља ситуација. Али они су то свесно и намерно направили. Треба имати воље са свих страна, а ја нисам сигуран да је има. Лако је из Загреба говорити о помирењу у Вуковару. Све су то празне приче, које имају мало везе с реалношћу и нисам сигуран да ни званични Загреб ни званични Београд желе да се дође до решења“, навео Јосић.
И Срђан Милаковић, заменик вуковарског градоначелника из редова српске националне мањине, мишљења је да су такве поруке свакако добродошле.
„Међутим, оне су углавном пригодна типа, салонског карактера и на њима све почиње и завршава. Потребно је пуно више од тога. Што се тиче колоне, пропуштена је прилика што се тиче суживота, јер док се год не рашчисти ситуација са жртвама из редова српске заједнице и с периодом предратних догађања и страдања Срба, у крајњој линији с односом хрватске државе према Србима у том раздобљу, не може се очекивати истински суживот на простору Вуковара.“, каже Милаковић.
Предуслов за истинско помирење било би укључивање Срба у протокол обележавање Дана сећања, сматра Милаковић.
Он истиче да је прилика пропуштена и на недавном протесту где је требало да буде места и за исповести породица српских цивилних жртава.
„Многи су уочи Дана сећања упозоравали и да Вуковар не може живети само од сећања и да је снажан привредни замах предуслов за нормализацију. А судећи по службеним подацима Фине за 2017. године, ствари на том подручју ипак се крећу набоље“, казао је Милаковић.
