Брисел је подржао Украјину у оптужбама да Русија жели да присвоји Азовско море и украјинска налазишта нафте и запретио Москви да ће јој увести нове санкције ако се конфликт заоштри.
Висока представница ЕУ за спољну политику Федерика Могерини је рекла да би Европска унија могла ускоро да предузме конкретне мере по питању ситуације у Азовском мору. Конкретно, од Русије се тражи да обустави политику задржавања и прегледања бродова. Поред тога, Брисел је изразио забринутост због штете која се наноси не само економији Украјине, него и бродовима који плове под европским заставама.
Другим речима, и Брисел и Вашингтон упозоравају Москву да не сме да контролише властито море.
Руски политичари и политиколози сматрају да захтеви ЕУ и њихов став о том питању нису ништа друго него мешање у унутрашња питања Русије.
Азовско море, које је на северу окружено украјинском, а с остале три стране руском територијом је питање две земље, а Керчки залив се налази под потпуним суверенитетом Русије, и због тога у Москви сматрају да је мешање треће стране недопустиво.
У Москви подсећају да се правила пловидбе у Азовском мору могу регулисати само у оквиру руско-украјинских споразума и договора и наводе да се провера бродова врши у сврху безбедности не само Русије, већ и Украјине и других бродова који улазе у Азовско море под заставама других држава.
„Желим да честитам министрима спољних послова ЕУ што су у паузама између капућина и профитерола сазнали где се на карти света налази Азовско море. Требало би обратити пажњу да Брисел, барем у питањима спољне политике, све више личи на УН, које изражавају забринутост, позивају и дају разне изјаве које ништа не значе ни за једну страну у било којем конфликту. Ситуација у Азовском мору је заиста озбиљна и постоји велика опасност да ће доћи до ескалације. Само се још Јужнокинеско море може назвати таквом напетом тачком у светским водама. Ситуација у Азовском мору се приближава томе. Разлог томе не лежи у Русији, јер није она та која заробљава украјинске бродове. Нажалост, ниједна међународна организација нема инструменте помоћу којих може да заустави Кијев у тој тежњи да максимално распламса тензије у Азовском мору“, рекао је за Спутњик руски политиколог Александар Шпунт.
Према његовом мишљењу, Брисел не може да предузме никакве озбиљне мере у овој ситуацији.
„ЕУ може да препоручи регулаторним органима својих земаља да забране улазак европских бродова у луке Азовског мора — и руске и украјинске. Али европски бродови, по правилу, плове под заставама различитих земаља. Дакле, то би била само препорука коју нико неће следити. Мислим да Брисел неће издати такву препоруку, једноставно зато што би то био озбиљан ударац за њихову економију и неће хтети да улази у тако опасну зону. Треба добро разумети да је ово зона регулације националних влада“, рекао је Шпунт.
Русија и Украјина су 2003. године закључиле договор о сарадњи и коришћењу Азовског мора и Керчког мореуза. После 10 година преговарања одлучено је да то море унутрашња водена површина Русије и Украјине. Тим документом се обезбеђује слобода пловидбе некомерцијалних бродова двеју држава и формулишу се правила уласка бродова трећих земаља у воде Азовског мора, тако да страни бродови који у њега упловљавају морају да имају сагласност обеју земаља.
Међутим, пошто није спроведена демаркација морске границе догађали су се сукоби руских граничара и украјинских рибара. Повратком Крима у састав Русије још више се закомпликовала ситуација у Азовском мору.
Неке усијане главе у Кијеву желе да пониште тај договор, како би самостално могли да позивају у госте бродове западних земаља, док има и оних који су свесни да би раскидање споразума са Русијом само створило нове проблеме. Аналитичари сматрају да би „цепање“ тог документа створило правни вакуум и Кијев би у извесној мери могао да изгуби право на риболов и пловидбу.
Ситуација на Азовском мору се закомпликовала почетком године када је Украјина задржала руски брод „Норд“ са десет чланова посаде, подигавши против његовог капетана оптужницу због „незаконите“ посете Криму. Чланови посаде без капетана, коме прети пет година затвора због посете Криму, успели су да се врате на то полуострво тек након седам месеци, у оквиру размене за украјинске морнаре притворене због криволова и кршење границе Русије.
Руске власти дејства Кијева карактеришу као „поморски тероризам“, а на њих су одговориле повећањем пограничних контрола у свом делу Азовског мора.
Украјински граничари су саопштили да су Руси почели „жестоку политику задржавања и прегледа бродова“, а украјински експерти су израчунали да због дејстава Русије у Азовском мору Украјина губи 100 милиона гривни месечно (више од 3,1 милион евра).
Упркос томе што ЕУ прети Москви новим „конкретним мерама“, Кијев сматра да јачање санкција против Русије није довољно. Због тога су представници Украјине, на овонедељној 64. седници Парламентарне скупштине НАТО-а у Халифаксу у Канади, позвали НАТО да ојача своје „групе одвраћања“ на Истоку — у балтичким земљама, Пољској и на Црном мору.
Алијанса је усвојила резолуцију којом осуђује изградњу Кримског моста и „агресију Русије“ у Азовском мору. У тексту резолуције се наводи да су чланице НАТО-а „дубоко забринуте због нових претњи безбедности, економији и екологији у региону“ и подразумева се, за све окривљују Русију.
У Кијеву су чак тврдили да ће формирати флоту у Азовском мору да би се супротставили руској „агресији“, али су убрзо признали да „Украјина нема ни пара, ни времена“ да јача војно присуство у региону и прави базе.
Московски експерти такву промену реторике тумаче као покушај Кијева да од западних партнера добију помоћ и још једну позајмицу.
Бивши заменик начелника Оружаних снага Украјине, генерал-пуковник Игор Ромањенко је чак рекао да Русија може да затвори Азовско море за украјинске бродове, али да би то би могло да доведе до „великог рата“ са Украјином.
У Москви се питају чиме ће то Украјина ратовати против Русије?! Ратна морнарица Русије је неупоредиво јача од украјинске. Према неким изворима, руска Црноморска флота броји преко 25.000 морнара и око 2.800 различитих бродова, који су последњих година модернизовани, док Украјина има само 66 борбених и помоћних бродова и 11.000 морнара.
Руски војни аналитичари сматрају да Украјина и САД раде на стварању провокација како би показале да је украјинска флота слаба и да Вашингтон мора да се умеша како би јој помогао.
Кијев је желео и да у Азовско море на војне вежбе доведе бродове земаља НАТО, али Русија је јасно ставила до знања да то неће допустити. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је раније подсетио да Украјина мора да добије сагласност од Русије за улазак страних бродова у Азовско море, а потом је саопштено да неће бити заједничких вежби НАТО-а са Украјином у Азовском мору како не би провоцирали Русију.
Америчка агенција „Стратфор“ наводи да у краткорочној перспективи САД немају реалне могућности да помогну украјинској флоти, јер је премала у поређењу са „непријатељском руском флотом“. Како се додаје, Вашингтон и Брисел могу да помогну Кијеву да смањи и компензује потенцијалне губитке, дајући му финансијску помоћ или инвестирајући у украјинске луке.
У супротном, ако САД одлуче да пошаљу своје ратне бродове у украјинске луке на Азовском мору, то би могло да заоштри природу сукоба, упозорава америчка агенција.
„Стратфор“ напомиње да у контексту опасности од ескалације рата у источној Украјини, почетак сукоба у Азовском мору постаје вероватнији. Међутим, руска „блокада“ бродова у акваторији Азовског мора такође може довести до погоршања сукоба између Русије и Запада, па Вашингтон у међувремену разматра да ли би требало одлучније да уђе у конфликт на страни Кијева, закључује америчка агенција.
